Сведок нашег распада

Често смо је у Београду сретали и са поштовањем слушали на многим научним скуповима њене анализе догађаја на нашем Балкану свих ових протеклих; година од почетка распада и рата у бившој СФРЈ. Првом приликом, када смо могли, посетили смо је у Москви.

У посети руској историчарки Др Јелени Гусковој

У њеном радном кабинету у Руској академији наука сложено је обиље материјала о кризи на Балкану. Тако се зове н одељење Академије којим она руководи, као доктор историјских наука. На зиду икона светог Саве, а међу књигама и дискетама заставе свих бивших југословенских република сем словеначке. Сви њени сарадници одлично говоре српски језик.

Код ње у стану у ормарима стоји сложено готово све што је објављено у бившој СФРЈ, али и на другим језицима, о збивањима на Балкану. Она купује све до чега дође, штошта јој шаљу и пријатељи.

Сви у породици др Јелене Гускове говоре или разумеју српски језик. Њен отац је иначе, херој Совјетског Савеза из Другог светског рата, пуковник у пензији а мајка је судија у пензији. Јеленин супруг је по занимању инжењер електронике, старија ћерка Ана је завршила средњу школу и верила се, а млађа Даша је петнаестогодишња ученица и већ неколико година новинарка-водитељ на руској телевизији у програму за младе.

Јелена је још на факултету била заинтересована за Србију и ондашњу Југославију и њену историју. Зато је научила српски језик, на студијама стекла прве пријатеље из Србије, из Богатића и магистрирала изучавајући уставобранитеље у Србији. Актуелни догађаји су је навели да сс за докторат посвети политичком систему Југославије. Објавила је више од 40 научних радова (књига, саопштења, студија, брошура, чланака). Већ 1993. године је штампала књигу „Југославија у огњу”, која је представљена у Подгорици.

Књигу „Југословенска криза и Русија” — документи, факти, коментари (1991-1995) објавила је најпре у Москви на руском језику а Институт за међународну политику и привреду из Београда је превео на српски.

— Једино питање са којим су ме у Србији дочекивали оних ратних година било је: шта је то мајка Русија нама Србима учинила? Ја сам овом књигом одговорила свим расположивим документима и показала шта је радила и мислила наша влада, шта парламент, а шта народ — каже Јелена Гускова.

Као једна од најзначајнијих познавалаца историјских и политичких прилика у Југославији била је позвана да говори на седници Комитета за међународне политичке и економске односе Врховног совјета, на коме се решавало питање увођења санкција Савета безбедности против наше земље. Као н још неки руски интелектуалци, нестраначки опредељени, осудила је пристанак ондашњег министра иностраних послова Козирева да се уведу санкције нашој земљи. Јелена је то сматрала „безумном одлуком”, због које ће „сваки руски човек, кад сретне Србина морати да му се извињава у име руске владе”.

Онда је дошло изненађење: из седишта Уједињених нација Гускова је позвана да буде специјални саветник Јасушију Акашију! Као научни експерт за Балкан, била је заменик руководиоца читавог тима међународних стручњака, са седиштем у Загребу, од априла до октобра 1994. године.

— Искористила сам ову могућност да прикупим драгоцену историјску грађу — каже Гускова, показујући гомилу књига, новина, личних записа и видео-трака, које је донела из Книна, Сарајева, Вуковара, нз времена рата, када је мало ко могло да прође овим градовима. Из Вуковара је понела спомен-дарове Срба: голубицу на слици и као скулптуру.

Као историчар посебно трага за мемоарима и сведочењима, да би могла да их упоређује. Зато је и сама разговарала са многим људима, куд год је путовала и донела мноштво фотографија, које јој сада служе као наставна средства за студенте. Јелена, иначе, предаје савремену историју на историјском факултету Универзитета „Ломоносов” а с јесени ће н на педагошком факултету.

— Све је већи број студената који се занимају за ову грађу и све је више оних који спремају дипломске, магистарске и докторске испите — каже Јелена. Помаже јој то и отежава, како се кад узме, да заврши књигу „Југословенска трагедија крајем 20. века” о којој каже: — То је монографија распада Југославије и рата на Балкану коју сам наменила сада руском читаоцу.

У њеним сећањима посебно је упечатљиво оно из Сарајева, које потврђује својим фотографијама:

— Имам казивање једног муслимана о почецима рата у Босни, видела сам изнутра порушену Националну библиотеку и Музеј Гаврила Принципа и то ме је много потресло. Видела сам и фотографисала место на којем су стајале изливене стопе Гаврила Принципа, одакле је пуцао на цара Фердинанда. Нема тога више, неко као да их је пијуком ископао.

Јелена Гускова је недавно говорила на великом међународном научном скупу у САНУ „Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану”. Њена тема је била — сукоб интереса у контексту судара цивилизација на Балкану.