Kako je slamana Srbija

Sve što se desilo Srbima i Srbiji je dobra poruka onima koji su želeli ili žele da sačuvaju svoju nezavisnost i teritorijalnu celovitost u novim geopolitičkim uslovima. Bez obzira na velike probleme, u zemlji je počeo proces ozdravljenja. Sada je potrebno imati političku mudrost i napraviti balans u odnosu sa Zapadom, pokazati visoki profesionalizam u rešavanju zadataka, ali i voditi novu kadrovsku politiku.

Doktor istorijskih nauka, specijalista za istoriju jugoslovenskih naroda, Guskova Jelena Jurjevna, rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta RAN[g] u Moskvi važi za jednog od najvećih poznavalaca zbivanja na prostorima bivše SFRJ[g]. Gospođa Guskova, koja je i predavač na Istorijskom fakultetu MGU[g], 1994. godine je radila kao naučni ekspert za Balkan u štabu mirovne misije UN[g] u Zagrebu. Autor je više od 250 naučnih radova, među kojima je i knjiga „Istorija jugoslovenske krize (1990-2000)”, iz koje „Glas javnosti” već skoro dva meseca objavljuje najzanimljivije delove. U razgovoru za „Glas javnosti”, Guskova govori o svom viđenju trenutne situacije na našim prostorima.

(„Glas javnosti” — G. j.): Ima li novih momenata u temi raspada SFRJ u odnosu na vreme pisanja knjige?

— (Jelena Guskova — J. G.): Kao da se istorija ponavlja. Balkan je u svim porama nespokojan i nestabilan. Pojavile su se nove bolne tačke, ili obnovile stare. Proizašli su novi događaji, poput rata u Makedoniji, takozvane revolucije u Srbiji, promena političkog i ekonomskog kursa u Srbiji i Crnoj Gori, jačanja albanskog faktora u krizi na teritoriji bivše Jugoslavije. Prestala je da postoji SFRJ, nastala je politička kriza u odnosima između Srbije i Crne Gore, ubijen je premijer Đinđić... Dogodila se predaja predsednika Srbije, kao i nekoliko srpskih generala i oficira Haškom tribunalu. U knjizi nedostaje mnoštvo događaja koji su prethodili agresiji NATO[g], kao i o njenim posledicama. O tome ću napisati posebnu knjigu.

(G. j.)Kako ocenjujete trenutnu situaciju u državnoj zajednici SCG[g]?

(J. G.)Situacija izgleda nestvarno. Počelo je Solaninim bombardovanjem Jugoslavije, a nastavilo se stvaranjem nepostojeće države. Narod nije pitan, paralament je ignorisan. U zamenu za sve ovo predložena je neka forma državne zajednice koja u svetskoj praksi ne postoji. I, što je veoma čudno, uspelo se u svemu tome. Njega su poslušali i saglasili se sa tim. Iz toga se može izvući samo jedan zaključak — narod je slomljen, lišen je volje da sam rešava svoju sudbinu. Sve što se desilo Srbima i Srbiji je dobra poruka onima koji su želeli ili žele da sačuvaju svoju nezavisnost i teritorijalnu celovitost u novim geopolitičkim uslovima. Sistemom sankcija, izolacijom zemlje, primenom sile, Srbija je razrušena, oslabljena, slomljena.

(G. j.)Postavlja se pitanje da li je ona sposobna da se brzo izdigne iz toga bez strane pomoći.

(J. G.)Ja lično mislim da bi Srbi i Crnogorci živeli zajedno, jer je poznato da je malim državama dosta teško da opstanu. Veliki ih glođu. Crnogorci se o tome moraju zamisliti. Nadu u zajedništvo ulivaju poslednji događaji, pre svega popis stanovništva u Crnoj Gori i rezultati izbora u Srbiji. Bez obzira na velike probleme, u zemlji je počeo proces ozdravljenja. Sada je potrebno imati političku mudrost i napraviti balans u odnosu sa Zapadom, pokazati visoki profesionalizam u rešavanju zadataka, ali i voditi novu kadrovsku politiku.

(G. j.)Amerikanizacija Kosova?

(J. G.)Mada svi u svetu govore o stvaranju demokratskog poretka na Kosovu i mirnog i spokojnog života koji opravdava izlazak naših mirotovoraca, sumnjam da ćemo uskoro biti svedoci ove idilične slike. Mi smo izašli, a vojne baze NATO-a su ostale. Proces amerikanizacije i natoizacije se nastavlja — primećuje Guskova.

(G. j.)Protektorati?

(J. G.)Savetnik američkog predsednika Džordža Buša, Džekson, je u jednom intervjuu izjavio da će, u slučaju neposlušnosti, Jugoslavija biti izolovana od ostalog dela sveta. Sada je Zapad okupiran rešavanjem balkanskog pitanja. I u tom procesu NATO vodi važnu ulogu. Kada pitanje bezopasnosti, to jest poslušnosti u vezi s Jugoslavijom bude rešeno, tada može biti rešeno i pitanje demokratske transformacije, poručio je Džekson. O tome da se zemlji da sloboda izbora sve manje se govori. Moguće je da se teorija protektorata nad balkanskim i drugim slovenskim narodima, koja je primenjena na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, uskoro dopuni novom varijantom praktične primene u Srbiji i Crnoj Gori — upozorava Guskova.

(G. j.)Da li su ratovi na Balkanu definitivno za nama?

(J. G.)Mislim da su ratna dejstva za nama, ali su drugi, nimalo bezaleni problemi — pred nama. To je problem Kosova i Metohije, a još šire, u Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj. Ti problemi mogu se nazvati jednim imenom — albanski krizni faktor na teritoriji bivše Jugoslavije. U našem Centru se interesujemo za izučavanje ovog pitanja, pripremamo izdavanje tri toma dokumenata, organizujemo okrugle stolove...

(G. j.)Recite nam svoje viđenje problema na Kosovu i Metohiji.

(J. G.)Očigledno je da je međunarodna zajednica učinila sve kako bi stvorila najpovoljnije uslove za odvajanje Kosova i Metohije od Srbije. Bilo bi čudno kada bi odustali od svoga plana. Srbija će biti prinuđena da donese odluku o samostalnom Kosovu. Sada sve mnogo zavisi od političke elite zemlje, njene sposobnosti da štiti vlastite interese i mogućnosti da pronađe saveznike ili grupu za podršku.

(G. j.)Zbog čega se Ruska vojna misija povukla sa Kosova?

(J. G.)To je velika strateška greška koja se objašnjava nedostatkom sredstava. Mislim da iza ovoga stoje nerazumevanje ruskih interesa, ustupci NATO-u, odstustvo strategije na Balkanu. Podsećam na poznati marš ruskih plavih šlemova juna 1999. godine od Ugljevika u Bosni do Kosova. Oni su tako brzo zauzeli aerodrom Slatinu, ali NATO nije mislio da Rusima da poseban sektor na severu, gde je srpsko stanovništvo bilo u većini. Srbi su ruske vojnike dočekali s oduševljenjem, onim istim kakvo su pokazali i 1945. godine. Bilo je cveća, reči dobrodošlice, suza radosnica i nade ne samo za svoju budućnost, već i za povratak Rusije na Balkan. Nažalost, zbog odsustva političke volje kod ruskog rukovodstva, nisu uspeli da čitavu operaciju izvrše do kraja i uz faktor iznenađenja izvrše desant nekoliko hiljada naših mirotovoraca koji bi NATO postavili pred činjenicu stvaranja ruske zone odgovornosti. Ipak, ruski vojnici su na Kosovu i Metohiji mnogo učinili.

(G. j.)Hoće li se Rusija, uz SAD[g] i EU[g], uključiti u razgovore o konačnom stausu Kosova, najavljene za iduću godinu?

(J. G.)Rusija mora da učestvuje u pregovaračkom procesu, ali ne kao instrument Zapada za pritisak na Srbe, s ciljem dobijanja maksimalnih ustupaka, kao što je to bilo devedesetih godina, već kao ravnopravni partner s izrađenim planom dejstva i s konkretnim usaglašenim predlozima. Pri ravnodušnosti Rusije, Zapad neće ostaviti Srbiji veliki izbor, uključujući i pitanje Kosova i Metohije.

(G. j.)Koliko je Rusija zainteresovana za Balkan?

(J. G.)Ima reči o tome da je politička elita devedestih godina uradila sve da bi izrazila svoju nezaintersovanost za Balkan. Politika koju su vodili Kozirjev (namerno) i Jeljcin (nenamerno) unela je pogoršanje odnosa sa Srbijom i faktički izlaz Rusije s Balkana. Ali to ne znači da će tako biti uvek. Istorijski i geopolitički, Rusija je vrlo zainteresovana za svoje prisustvo u tom regionu. Kao i uvek, skoro sve će zavisiti od političke volje rukovodstva zemlje. Što se tiče nas, naučnika, mi radimo sve da bi razjasnili i podržali ovaj proces povratka.

(G. j.)Kakva je uloga Rusije u novoj Evropi?

(J. G.)Sama Rusija se nalazi u teškom položaju. Ona se s velikim naporom bori za svoje mesto u novoj Evropi. Zbog rata u Čečeniji, zbog pokušaja sprovođenja samostalne politike, ona je prinuđena da uspostavi stalni dijalog u Strazburu, Briselu, Vašingtonu. No, u mnogo čemu to je rezultat njene spoljne politike u prethodnom periodu. Ja pišem i govorim o tome da strategija u politici ne može zameniti taktiku. A strategija Rusije bila je odsutna, i još uvek je — kaže Guskova Jelena Jurjevna.

Za „Glas javnosti”,
intervju s Jelenom Guskovom vodila:
Ljiljana Staletović
8. mart 2004. g.

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~
[Ćirilica] [Angelina]

Publikovano:
Glas javnosti. Beograd.
Skraćeno:
Ne
Datum:
8. mart 2004. g.
Prevedeno:
Ne

Tražiti:

Koordinator projekta:
D. Laban <info@laban.rs>

© 2003–2017 J. J. Guskova
Sva prava zaštićena.

Stranica sazdana: 2004-03-08
Poslednja modifikacija: 2017-11-25