Spoljna politika Rusije na Balkanu u savremenim uslovima

Rusija se suočila sa procesom globalizacije i rasta aktivnosti njenih subjekata početkom 90-h godina baš u najteže vreme svoje istorije — raspada Federacije. Nije bilo druge želje kod mlade ruske diplomatije u okviru nove ruske države osim da izgradi sasvim novi oblik odnosa sa zemljama Zapada. Nije bilo druge strategije nego postati ravnopravni član međunarodne zajednice i kao velika zemlja uticati na tok odlučivanja u Evropi.

Spoljna politika Rusije od početka 90-ih godina prošla je složeni put — od neaktivnosti, preko koncentrisanja na pokušaje označavanja nacionalnih interesa, ka aktivnom učešću u događajima na Balkanu. Spoljna politika Rusije na balkanskom pravcu od početka zaoštravanja situcije u SFRJ odvijala se u nekoliko etapa:

Prvi period (1991.— početak 1992.) je vezan još za SSSR i njegovu tradicionalnu spoljno-političku orijentaciju u posledljim godinama postojanja Sovjetskog Saveza i u prvim mesecima posle njegovog raspada.

Drugi period povezan je sa 1992. godinom, vremenom nastajanja političkih struktura i određivanja orijentira spoljne politike nove države — Ruske Federacije. U ovo vreme nije ni postojala naučno zasnovana spoljnopolitička koncepcija ruske države i zbog toga se politika na određenim pravcima izgrađivala dosta spontano. Upravo je to slučaj i s balkanskom politikom Rusije. „Balkanski problem” nastao je tada, kada je u zemlji dominirao antikomunistički patos, kada su se negirali svi elementi spoljne politike komunističke prošlosti, uključujući sfere uticaja, kada su bili odbačeni svi saveznici bivšeg SSSR, kao što je uostalom nestalo i njegovih protivnika. Evropa i SAD sablažnjavali su Rusiju idealima demokratije i ekonomskog blagostanja. Ministar spoljnih poslova je proglasio da Rusija mora da teži da „u svojstvu velike sile uđe u porodicu najnaprednijih demokratskih država..., u takozvano zapadno društvo”.

Treći period spoljne politike Rusije na balkanskom pravcu (1993.—1995.) povezan je sa pokušajem njenog uključivanja u proces regulisanja krize na teritoriji bivše Jugoslavije u svojstvu ravnopravnog partnera zapadnih država. Rusija se potpuno saglasila s njihovim izborom puta regulisanja. Osnovna karatekristika tog perioda postala je potpuna nesamostalnost spoljne politike Rusije. Diplomatija Rusije ostvarivala je političku aktivnost u granicama koje su joj bile dozvoljene. Moskva je još pokušavala da iskoristi svoj istorijski uticaj na Balkanu ali je sve više i više gubila lik pravedne i snažne države koja se stara o ravnoteži i odmerenosti u evropskim međunarodnim odnosima.

Četvrti period (1996.—1999.) spoljne politike Rusije mogao bi se nazvati periodom razočarenja u brzu integraciju u zapadni sistem evropskih vrednosti. Rusija je prestala da bude faktor koji određuje tok događaja u balkanskom regionu.

Svi smo s nadom očekivali nagli zaokret u spoljnoj politici, povezujući ga s novim ministrom inostranih poslova J. M. Primakovim. Primakov je naznačio nove parametre spoljnje politike Rusije, govoreći o njima nenametljivo, što je stvaralo utisak opreznosti. Već u martu 1996. godine on je rekao o „aktivnoj politici po svim azimutima”, čiji je cilj bio: stvoriti najpovoljnije uslove za očuvanje celovitosti Rusije; igrati ulogu kontrabalansa onih negativnih tendencija, koje se ispoljavaju u međunarodnim poslovima; pokušati uravnotežiti one nepovoljne momente, koji proističu iz dominantne uloge samo jedne države u svetskom međunarodnom procesu pri prelazu od bipolarnog sveta ka unipolarnom; gasiti one destabilizirajuće faktore, koji postoje u svetu i aktivno učestvovati u likvidaciji konfliktnih situacija. Jačanjem pozicija J. M. Primakova i njegova spoljnopolitička koncepcija postaje preciznija. Diplomatija Rusije pokušavala je da iskaže primere samostalnosti, inicijativnosti i aktivnosti, što se ispoljilo: u iračkoj krizi, pri rešavanju problema Kosova, a isto tako u osudi bombardovanja Avganistana i Sudana od strane SAD, 20. avgusta 1998. godine. Rusija je kategorično odbacila primenu sile NATO pri rešavanju nacionalnih konflikta. U junu 1998. godine, za vreme zasedanja Kontakt grupe u Londonu akcenat u ruskom stavu bio je usmeren na to, da se ne dozvoli primena sile NATO-a protiv Jugoslavije. U septembru 1998. J. Primakov je bio smenjen sa dužnosti ministra i imenovan za predsednika vlade. Zaključni i najdramatičniji period razvitka događaja na Kosovu već je bio povezan sa imenom ministra inostranih poslova Igora Ivanova.

Kada je počelo bombardovanje teritorije Jugoslavije, činilo se da je Rusija zauzela aktivnu poziciju, ali ona nije mogla zadržati i kasnije čvrsti kurs. Moramo obratiti pažnju da se tokom samo dva meseca, najteža za Balkan, stav Rusije menjao nekoliko puta. Najviše rukovodstvo zemlje nije bilo sigurno u svoje poteze i kolebalo se. Najpre je ispoljen, mada nedosledno, pokušaj samostalnosti u granicama poslušnosti, i čak plašljiva pretnja silom. A sve se završilo time, što je Rusija odigrala ulogu instrumenta za pritisak i zaplašivanje Jugoslavije, baš kao i NATO varijanta. Postavljanje V. S. Černomirdina za predstavnika predsednika Rusije za regulisanje situacije oko SRJ je pokazalo Americi, da se Rusija neće suprotstavljati planovima NATO.

Peti period (od 2000. g. —) spoljne politike Rusije povezan je sa imenom novog predsednika države Vladimira Putina. Suština tadašnjeg viđenja naše politike na Balkanu bi mogla da bude izražena rečima Putina u junu 2001. g.:

„Strateški značaj jugoistočne Evrope se za Rusiju definiše ne samo geopolitičkim faktorima, već i istorijkim tradicijama, kulturnom, religioznom bliskošću naših naroda, kao i geografskom blizinom ovog regiona i ruske granice. Svoju politiku za balkanski pravac Rusija uklapa u zajednički kontekst stvaranja stabilnog demokratskog sistema zejedničke evropske bezbednosti. Glavni zadatak je — postizanje u regionu čvrstog, pravičnog mira, sigurne bezbednosti i stabilnosti na bazi fundamentalnih principa međunarodnog prava i, razume se, odluka međunarodne zajednice. Pre svega, imam u vidu Dejtonske sporazume i rezoluciju Saveta Bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija 1244(1)”. Predsednik je tada javno nastupio sa inicijativom, da se sa zemljama u regionu, ali i među zemljama međusobno zaključe sporazumi o uzajamnom priznavanju suvereniteta i teritorijalnoj celovitosti. Razmišljao je tada predsednik i o učvršćivanju ruskog ekonomskog prisutstva u regionu.

Međutim, u tom periodu Balkan nije bio glavni pravac spoljne politike Rusije. Sa novim predsednikom su počeli da se projektuju, razvijaju, grade i ostvaruju opšti principi spoljne politike Rusije u 21. veku. Zaustavićemo se na njima i objasniti njih podrobnije.

Počev od 2000. g., je glavni spoljnopolitički zadatak Rusije bilo aktiviranje ruske diplomatije u svim osnovnim pravcima svetske politike, formiranje realnog spoljnopolitičkog kursa. Takav kurs je morao postati još više inicijativan i još više dinamičan, ostvarenje realnog uticaja na tok događaja u svetu u skladu sa nacionalnim interesima Rusije, proširenje kruga naših partnera i istomišljenika u svetu. Rukovodstvo zemlje je žarko želelo, da glas Rusije u svetu ima svoju težinu i preciznost, naročito po pitanju rešavanja kriznih situacija.

Ubrzo je bila sačinjena Koncepcija spoljne politike Rusije, u kojoj su se po prvi put isticali nacionalni interesi zemlje. Glavni, među nacionalnim interesima zemlje postaju: bezbednost, jačanje ruske državnosti, rast blagostanja naroda, razvoj demokratije i građanskog društva(2).

Za Rusiju je veoma važno organizovanje sistemskog odupiranja međunarodnom terrorizmu, organizovanom kriminalu, opasnosti od droge, torgovini ljudima, ilegalnoj, nezakonitoj trgovini oružjem. Rusija istupa protiv militarizacije kosmičkog prostora, širenja oružja za masovno uništenje i njegovog dospevanja u ruke terorista. Treba podvući, da se Rusija nalazi u prednjim redovima u borbi sa međunarodnim terorizmom. Predsednik Rusije V. V. Putin je pozvao OUN da učini novi korak za stvaranje pod okriljem OUN globalnog sistema suprotstavljanja novim pretnjama. Ova inicijativa je dobila jednodušnu podršku na 58-m zasedanju Generalne skupštine.

Kao pravnik, Predsednik V. V. Putin se u svim međunarodnim organizacijama zalaže za princip primata međunarodnog prava sa oslanjanjem na Statut OUN, kao i za rešavanje ključnih svetskih problema na bazi multilateralne saradnje. Sada nema ni jednog krupnog međunarodnog problema — bilo da su to pitanja suprotstavljanja novim pretnjama, regulisanja sukoba i kriza, strateške stabilnosti, ažuriranja procesa globalizacije — u čije rešavanje, na najdirektniji način nije bila angažovana i Rusija. Uzimajući u obzir događaje na Balkanu, Rusija se dosledno zalaže za to, da OUN ostane centralni organ čitavog sistema međunarodnih odnosa. Pri tome se ne umanjuje značaj različitih međunarodnih institucija, koje treba da sačinjavaju sistem međunarodnih odnosa u 21. veku. Ovde spadaju — „Osmorica” (predsedavaće 2006. g.), Evropska Unija, NATO, OEBS, regionalne organizacije na svim kontinentima.

ZND (Zajednica nezavisnih država). Jedan od prioritetnih pravaca spoljne politike Rusije u 21. v. — je prostor bivšeg SSSR-a. U saradnji po perimetru ruskih granica Rusija je na prostoru ZND prešla na princip integracije na različitim nivoima i na različitim brzinama. Meseca oktobra 2000. g. je potpisan Dogovor o osnivanju Evro-azijske ekonomske zajednice. Te iste godine je na snagu stupio rusko-beloruski sporazum o stvaranju Savezne države. Septembra meseca 2003. godine je potpisan sporazum o stvaranju Jedinstvenog ekonomskog prostora Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana. Svih ovih godina je produbljivana vojno-politička integracija država-potpisnica Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, na bazi čega se do 2003. g. definitivno oformila međunarodna regionalna organizacija — Organizacija Dogovora o Kolektivnoj Bezbednosti (ODKB). ZND se pokazala kao korisni mehanizam multilateralnog uzajamnog delovanja na post-sovjetskom prostoru.

Danas se, u skladu sa odlukama šefova država ZND, odvija proces reformisanja ZND na način, da se potpuno u skladu sa Statutom razvijaju integracioni procesi u zavisnosti od stepena spremnosti zemalja-učesnica za jedne ili druge oblike integracije, bilo da su ekonomski ili vojno–politički. Ratifikacijom Sporazuma o formiranju Jedinstvenog ekonomskog prostora (EЭP) Rusije, Ukrajine, Belorusije i Kazahstana je učinjen realan korak ka stvaranju regionalnog zajedničkog tržišta. Potpisan je i sporazum sa Tadžikistanom o dodeljivanju statusa vojne baze ruskoj 201-oj diviziji. Uporedo sa vazdušnom bazom u Kirgiziji je ovo — realni doprinos obezbeđenju odbrambene i antiterorističke komponente Dogovora o Kolektivnoj Bezbednosti. Ratifikovani su dogovori sa Ukrajinom o državnoj granici. Bukvalno juče (januara 2005. g.) je dodatno učinjen korak: potpisan je Dogovor o državnoj granici sa Kazahstanom, koja je najduža dvostrana granica u savremenom svetu Danas niko na prostoru bivšeg SSSR-a ne računa na mogućnost rešavanja sukoba na prostoru ZND vojnom metodom, metodom primene sile.

Evropa. Rukovodstvo Rusije smatra, da je osnovni masiv ekonomskih, političkih i vojno-strateških interesa Rusije istorijski koncentrisan u Evropi. U ovom pravcu principijelni značaj imaju naši odnosi sa Evropskom Unijom i NATO.

EU. Politiki dijalog na regularnoj osnovi omogućuje postizanje uzajamnog razumevanja sa EU po pitanju ključnih međunarodnih problema. Dostignut je principijelno važan dogovor o stvaranju Stalnog saveta partnerstva. Rusija je započela saradnju sa Evrounijom u oblasti reagovanja i ponašanja u kriznim situacijama. Dva puta godišnje se održavaju samiti Rusija — EU. Na Rimskom sastanku na najvišem nivou u novembru 2003. godine je projektovana perspektiva daljeg strateškog partnerstva Rusija-EU u obliku četiri zajednička prostora delovanja : ekonomija i trgovina, unutrašnja i spoljna bezbednost, sloboda i pravosuđe, nauka i kultura i potvrđena završnim dokumentima samita u Sankt Petersburgu (31. maja 2003. g.). Ostvareni su prvi rezultati u radu na postepenom eliminisanju viznih barijera između Rusije i zemalja EU. Dogovori o pojednostavljenju postupka uzajamnih putovanja za određene kategorije lica su postignuti sa Nemačkom, Francuskom i Italijom. Obavljaju se konsultacije i sa drugim evropskim zrmljama.

Treba istaći, da problem širenja EU za Rusiju nije jednoznačan. U Rusiji se vode ozbiljne diskusije o posledicama širenja EU na Istok. Jer, evropskoj zajednici se priključuju zemlje sa kojima je Rusija u toku dužeg vremenskog perioda imala posebne, specifične političke i ekonomske odnose. Tri zemlje, od zemalja koje su se priključile EU u maju 2004. g. — ulazile su u sastav SSSR-a. Ovo ne može da bude bez uticaja na ekonomiju naše zemlje. Pored toga, postoji opasnost od pojave u Evropi novih linija razgraničenja. Danas se preduzimaju energične mere za minimiziranje negativnih posledica od proširenja EU po ekonomiju Rusije, za sprečavanje formiranja pravnog vakuuma u odnosima sa starim partnerima iz grupe novih članica Evrosoюza.

OEBS. Rusija ima kritičke primedbe na rad ove međunarodne organizacije. Kako je već isticao ministar inostranih poslova S. Lavrov, OEBS dozvoljava sebi koncentraciju celokupne pažnje ove organizacije na kontroli razvoja demokratije i situaciju u oblasti ljudskih prava u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Oblasti bezbednosti i ekonomije su praktično predate zaboravu. To nije onaj pristup, koji je utemeljen u Helsinški protokol, kada je osnivana ova organizacija. Rusija pokušava da razjasni funkcionisanje OEBS.

NATO. Odnosi između NATO i Rusije su prilično komplikovani. 1999-e godine za vreme bombardovanja Jugoslavije su se odnosi prekidali i kasnije su se lagano obnavljali. U Rusiji postoji bojazan, da približavanje NATO granicama Rusije može da dovede do ponavljanja jugoslovenskog scenarija kod nas. Međutim, u poslednje vreme se usklađuje mehanizam interakcija, naročito u oblasti reagovanja na krize, borbe sa terorizmom, sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i t.d. Deluje i Savet Rusija — NATO. U okviru Saveta deluje oko 15 radnih i stručnih grupa eksperata. Uzajamno delovanje Rusije i NATO je danas uglavnom usmereno na borbu s terorizmom, koja predviđa sasvim konkretne zajedničke akcije. To je i učešće Rusije u operaciji „Aktivni napori” na Sredozemnom moru, koja ima za cilj, da ne dozvoli švercovanje materijala, koje bi mogli da upotrebe teroristi u svoje svrhe. To je — kolektivno patroliranje vojnim brodovima Crnogo mora. To je — zajednička obuka u Rusiji „Nesreća — 2004” i „Kaliningrad — 2004”. U okviru Saveta Rusija-NATO se aktivnosti obavljaju na osnovu zajedničke analize problema i zajedničke izrade mehanizama za rešavanje ovih problema.

U Rusiji se ne dramatizuje činjenica ulaska zemalja centralne i istočne Evrope u Severo-atlantsku alijansu. Zajedno sa time, rukovodstvo zemlje nastavlja da smatra, da je širenje NATO na Istok — pogrešna odluka, koja ne doprinosi ni jačanju međunarodne stabilnosti, ni formiranju opšte-evropske arhitekture bezbednosti.

Šesti period spoljne politike Rusije na Balkanu započinje u martu 2004. g., kada je na čelo Ministarstva inostranih poslova postavljen novi ministar — Sergej Lavrov. Od marta prošle godine spoljna politika Rusije je postala realnija i osmišljenija, poštenija, pragmatičnija u pozitivnom značenju ove reči. Kao primer se može navesti reakcija Rusije na događaje na Kosovu 17. marta, upravo prvih dana postavljenja ministra S. Lavrova, kada su u izjavama Rusije svi događaji bili nazvani svojim imenima, a humanitarna pomoć koja je kasnije usledila je bila vidljiva.

Suština pristupa Moskve rešavanju teških međunarodnih problema postaje, kako ističe ministr inostranih poslova meseca januara 2005. g., „politički dijalog sa drugim zemljama”, ojačan konkretnim projektima ekonomske i investicione saradnje. Spoljnu politiku danas Lavrov karakteriše kao više vektorsku, koja se oslanja na realne mogućnosti Rusije, njeni interesi i takvi isti kontra interesi naših partnera su praktično u svim regionima sveta(3).

Kako se uklapa balkanska politika u kontekst ključnih pravaca spoljne politike Rusije na početku novog stoleća? Rukovodstvo naše zemlje smatra, da je nastupila nova faza odnosa Rusije i zemalja centralne i jugoistočne Evrope — podvučena je crta ispod faze hlađenja i elemenata rusofobije i konfrontiranja, perioda propuštenih povoljnih mogućnosti u oblasti ekonomske saradnje. Podržava se regularni politički dijalog, aktiviziraju se kontakti među organima izvršne vlasti, po liniji parlamenata.

Nastavljajući liniju jačanja regionalne stabilnosti, Rusija na Balkanu čini sve za normalizaciju odnosa među zemljama regiona, za razvoj regionalne saradnje u okviru procesa evropske integracije. Rusija se zalaže za usaglašene principe međunarodne zajednice u ovom regionu, usmerene ka ustanovljenju stabilnosti i dobrosusedskih odnosa.

Pa ipak, mogućnost kriza i konflikata u regionu se nastavlja.

  1. Složeno ostaje pitanje izdržljivosti nove državne tvorevine Srbija i Crna Gora.
  2. Krajnje je napregnuta situacija na Kosovu i Metohiji.
  3. Posebne pažnje traži situacija u Makedoniji.
  4. Politička stabilnost u BiH nije postignuta.
  5. Rešavanje traži pitanje obnavljanja višenacionalnog sastava stanovništva u Hrvatskoj.

Kako rukovodstvo Rusije vidi rešavanje ovih problema? — Na osnovu sledećih principa: bezuslovno poštovanje nerušivosti granica, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, obezbeđenje prava manjinama po najvišim međunarodnim standardima, razvoj bilateralne i multilateralne regionalne saradnje, odbacivanje upotrebe sile za ostvarenje političkih ciljeva, odlučna osuda nasilja i vođenje beskompromisne borbe sa manifestacijama terorizma. Da bi se učvrstili principi nerušivosti granica i višenacionalnog karaktera država regiona predlaže se održavanje međunarodne balkanske konferencije. Velika pažnja se posveđuje ekonomskoj saradnji sa zemljama regiona.

U pogledu Srbije i Crne Gore ruska politika polazi od toga, da realizacija srpsko-crnogorskih ugovora ima regionalni i međunarodni značaj. Napori ruske diplomatije su usmereni ka svestranom sadejstvu i pomoći u stvaranju i nastajanju nove državne formacije i njenom pretvaranju u vitalni subjekat međunarodnih odnosa. Aktivno se razvijaju ekonomske veze sa SCG. Obim uzajamne robne razmene po rezultatima za 2003. godinu je po prvi put za poslednjih nekoliko godina bio veći od milijardu dolara i iznosio je 1,245 milijardi $, a ako se uzmu u obzir građevinski radovi, koje su srpsko-crnogorske organizacije realizovale na teritoriji Rusije (obim ovih usluga je — 200 miliona $) dobija se cifra od — 1,445 milijardi $ (za juni 2004. g.). Na pregovorima u Moskvi, novembra 2004. g. je dogovoreno, da Rusija u potpunosti izfinansira remont hidroelektrane „Đerdap” na Dunavu za račun otplate klirinškog duga bivšeg SSSR-a prema bivšoj SFRJ. Ovaj projekat će realizovati ruska strana, a vrednost radova se procenjuje na preko 100 miliona $.

U pogledu saradnje sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Rusija smatra, kako je isticao ministr inostranih poslova, da je ovakva saradnja neophodna. Na saradnju obavezuju odluke Saveta Bezbednosti OUN. To je naš stav. Istovremeno, polazimo od toga, da nije baš ispravno, da se perspektive razvoja saradnje između Evrope i, naprimer, Srbije stave potpuno u zavisnost od rešavanja pitanja pronalaženja i hapšenja ovog ili onog generala.

Kosovo. U poslednje vreme Rusija mnogo pažnje posvećuje problemu Kosova i Metohije. Rusiju plaši, po rečima Predsednika u 2001. g., proterivanje iz pokrajine nealbanskih stanovnika, porast ekstremizma i njegovo širenje na jug Srbije i Makedoniju. „Naše iskustvo na Severnom Kavkazu podseća, da su ljudi, koji istupaju sa idejama slične vrste, najmanje od svih zainteresovani za stvaranje čvrste državnosti ma čija ona bila — albanska, ili srpska, ili svaka druga. Zato što bi njih to stavilo pod kontrolu međunarodne zajednice i smetalo bi im vršenju prestupne delatnosti i radnji, povezanih sa narkoticima, sa nelegalnom trgovinom oružjem, prostitucijom i tako dalje”(4).

Regulisanje situacije na Kosovu ostaje najteže pitanje „balkanskog dnevnog reda”. Rusija podržava međunarodne napore, usmerene ka stvaranju na Kosovu demokratskog multietničkog društva na bazi rezolucije 1244 SB OON(5).

Rusija je namerena da sačuva najaktivnije učešće u regulisanju kosovskog problema. Moskva se zalaže za sprovođenje uravnotežene linije. Ruskom rukovodstvu se čini, da su realni principi „standardi pre statusa”, ono smatra da međunarodni napori u ovoj fazi moraju biti usmereni ka jačanju bezbednosti nacionalnih manjina, ka obnavljanju porušenih stanova i kuća i kulturno-religioznih objekata, ka stvaranju mogućnosti za povratak izbeglica, ka borbi sa preostalim organizacionim strukturama ekstremizma, realizaciji Plana ostvarenja kosovskih standarda, u kome je konkretiziovano osam osnovnih „grana” normalizacije života u pokrajini: stvaranje funkcionalnih demokratskih institucija, primat vladavine prava, sloboda kretanja za sve stanovnike Kosova, povratak izbeglica, formiranje tržišne ekonomije, obezbeđenje imovinskih prava; dijalog sa Beogradom; smanjenje Kosovskog zaštitnog korpusa. Ne definišući unapred definitivni status pokrajine, potrebno je stimulisati pregovorni proces između Beograda i Prištine, raditi na stvaranju bezbedne sredine življenja za svo stanovništvo na Kosovu. Bez realizacije ovih zadataka se problemi jačanja mira i stabilnosti u regionu neće rešiti.

Rusija je kategorično osudila bujicu međuetničkog nasilja u pokrajini 17.-19. marta 2004. g., pružila humanitarnu pomoć srbskim izbeglicama, napravivši dva šatorska logora, proračunata za 2000 ljudi. Na Kosovo smo dostavili namirnice, lekove, mobilne agregate za struju, opremu za poljske kuhinje. U pokrajinu smo dopremili 102 montažne kuće. Ukupna vrednost humanitarne operacije je iznela preko milion dolara.

Moskva smatra, da proces praćenja realizacije standarda mora da se odvija pod okriljem OUN uz aktivno učešće Kontakt grupe. Jedino u slučaju pozitivne ocene realizacije standarda će biti moguće razmatranje pitanja aktiviranja političkog procesa, koji je merodavan da definiše budući status Kosova. Bilo kakva žurba, ishitrenost, bilo kakve eventualne greške mogu postati novi povod za destabilizaciju situacije u regionu(6).

Bosna i Hercegovina. Ruska Federacija ostaje aktivni učesnik sređivanja situacije u Bosni i Hercegovini.

Ruski kurs je usmeren ka pomoći u procesu stvaranja BiH kao jedinstvene višeetničke države, koja se sastoji od dva ravnopravnih entiteta — Federacije BiH i Republike Srpske. Dejtonski sporazum se tretira kao optimalni fundament procesa regulisanja u Bosni i Hercegovini za sva tri entiteta. S. Lavrov je podvukao, da se stav Rusije već uzima u obzir. Sa Visokim predstavnikom se dogovorio, da „najpre treba obaviti nekoliko konsultacija sa svima onima, koji su neposredno učestvovali u Dejtonskom procesu i, naravno, sa Savetom Bezbednosti OUN, koji ga je odobrio(7)”. Mogućnost promene dejtonske konstrukcije za BiH se dopušta samo na osnovu konsenzusa sva tri državotvorna naroda Bosne i Hercegovine. Po mišljenju ruskog ministra, Rusija polazi od toga, da se Dejton ne sme podrivati.

V. V. Putin je isticao, da je „u Bosni i Hercegovini... neophodno stvoriti uslove za samostalnost struktura vlasti u ostvarenju mira, demokratije, ekonomskog i socijalnog razvoja. Rusija će sprovoditi kurs za predaju u etapama samim bosanskim vlastima odgovornost za stanje u zemlji(8)”.

U centru rusko-bosnijskog političkog dijaloga poslednjih godina se uglavnom nalaze pitanja implementacije Mirnog sporazuma za BiH. U okviru toga se održavaju redovni kontakti sa rukovodstvom BiH i Entiteta, kako na bilateralnoj osnovi, tako i po liniji međunarodnih organizacija.

Meseca marta 1998. godine je u BiH u radnoj poseti bio Ministar inostranih poslova Ruske Federacije. Novembra meseca 2001. godine su se u Njujorku za vreme zasedanja generalne skupštine OUN sastali I. S. Ivanov i Predsedavajući Saveta ministara, ministarstva inostranih poslova BiH. Tog istog meseca je na poziv predednika državne dume G. N. Selezneva Moskvu posetila delegacija lidera Republike Srpske BiH, koja je imala niz susreta sa rukovodstvom MID-a, Ministarstva za ekonomski razvoj, Ministarstva odbrane, predstavnicima parlamentarnih frakcija i komiteta.

Avgusta meseca 2002. godine je zamenik Ministra inostranih poslova Ruske Federacije S.Razov obavio radnu posetu BiH, gde je imao pregovore sa rukovodstvom zemlje, sastao se sa Visokim predstavnikom, liderima RS i Federacije.

U martu i u avgustu 2003. godine su u Saraevu održane konsultacije predstavnika ministarstava inostranih poslova na nivou direktora departamenata, a u julu — konsultacije o problematici novih izazova i pretnji na nivou zamenika ministara inostranih poslova dveju zemalja.

10. septembra 2003. g. u okviru putovanja na Balkan Ministar inostranih poslova Ruske Federacije I. Ivanov je posetio Bosnu i Hercegovinu.

U toku radne posete Moskvi 8.-9. septembra 2004. g. Predsedavajućeg Saveta ministara BiH A.Terzića je potpisan niz sporazuma o trgovinsko-ekonomskoj saradnji. Obavljena je detaljna razmena mišljenja po čitavom kompleksu pitanja sređivanja i regulisanja stanja u Bosni. Još je 2001. godine Predsednik isticao, da „nove pristupe traži i kooperacija u oblasti energetike. Vršenje isporuka i tranzita nafte i gasa korisno je osnažiti putem osnivanja zajedničkih preduzeća za preradu ruske sirovine i realizaciju njihove proizvodnje, i u trećim zemljama, učešća ruskih kompanija u kupovini akcija i privatizaciji objekata TЭK i u novim cevovodnim projektima.” Kao dobar primer u ovoj oblasti može da posluži delatnost firmi, poznatih u ovom regionu „Gazproma” i „Lukojla”. Međutim taj dijalog treba produžiti. I ne samo dijalog. Potrebno je konkretno raditi na zajedničkom susretu poslovnih ljudi naših zemalja, o čemu je već bilo reči.

U Makedoniji ciljevi ruske diplomatije ostaju nepromenjeni: teritorijalna celovitost, poštovanje suvereniteta, očuvanje Makedonije u svojstvu unitarne države(9).

U decembru 2004. g. je Lavrov bio u Makedoniji. Postoje konkretni planovi u okviru radne grupe Međuvladine komisije i za vojno-tehničku saradnju. Biće pripremljeni sporazumi o otvaranju kulturnih centara, ruskog u Skoplju i makedonskog u Moskvi. Odlučeno je da se održe Dani makedonske kulture u Rusiji. Postoje konkretni planovi za pripremu dogovora, sporazuma u različitim oblastima poslovanja, uključujući regulisanje dugovanja SSSR- bivšoj SRJ, inventarizaciju ugovorno-pravne baze, kao i u oblastima, poput putovanja građana, pružanja pravne pomoći, uzajamnog priznavanja diploma.

U 2001. godini je Rusija podržala stav Predsednika Makedonije za pravedno rešavanje problema borbe s terorizmom u Makedoniji i regionu u celini, a isto tako je kategorično osudila akcije i delovanje albanskih ekstremista, zatražila da se akcije odmah prekinu, da se razoružaju i raspuste nezakonite naoružane formacije. Moskva je smatrala, da međunarodne snage na Kosovu „treba da preduzmu dodatne mere u cilju presecanja prodora naoružanih bandita i oružja u Makedoniju(10)”.

Hrvatska. U Moskvi se redovno održavaju sastanci sa rukovodstvom zemlje — Predsednikom, Predsednikom sabora, predsednikom vlade, ministrima, na kojima se potvrđuje uzajamna zainteresovanost za razvoj investicione saradnje, uključujući energetski sektor u Hrvatskoj, oblast turizma i dogovore za jačanje naše ugovorno-pravne baze, koja bi omogućila da se efikasnije razvijaju ekonomske veze i kontakti među ljudima.

Slovenija. Saradnja Rusije i Slovenije je veoma stabilna. Ona se razvija u oblasti zakonodavstva, ekonomije i kulture, saradnje među regionima. 2003. godine je potpisana Deklaracija o prijateljstvu i saradnji sa Rusijom, a prilično su redovni kontakti po linijama vlade i parlamenata.

Na ovaj način, po mišljenju rukovodstva zemlje, Ruska Federacija se održala kao demokratska država, koja ima samostalnu i predvidivu spoljnu politiku, široki krug strateških partnera. Rusija visoko se kotira u svetu i s pravom zauzima dostojno mesto u zajednici razvijenih demokratskih država(11).

2005. godina će biti vrlo značajna za rusku spoljnu politiku. Pod obeležjem multilateralnog kolektivnogo partnerstva će se ove godine održati rusko-američki samit na najvišem nivou u Slovačkoj, proslava 60-godišnjice Pobede nad fašizmom, čemu Rusija daje poseban značaj, samiti Rusija — Evropska Unija i „osmorice”, kao i niz drugih spoljnopolitičkih susreta.

Nadajmo se, da će Balkan zauzeti dostojno mesto u spoljnoj politici Rusije u narednim godinama.

________
Dr Jelena Guskova
Institut slavjanovedenija RAN
Nastup u Sarajevu 15. februara 2005. g.

15. februar 2005. g.

________

1) Vыstuplenie Prezidenta Rossiйskoй Federacii V. V. Putina v raspoloženii rossiйskogo voinskogo kontingenta v sostave Meždunarodnыh mirotvorčeskih sil v Kosovo 17 iюnя 2001 g. // Soobщeniя press-službы prezidenta Rossiйskoй Federacii 19 iюnя 2001 g.

2) Rezюme klюčevыh napravleniй vnešneй politiki Rossii v načale novogo stoletiя // RIA «Novosti»: Vnešnяя politika Rossiii. Ocenki i podrobnosti. — Režim dostupa: http://www.rian.ru/yakovenko/?dnws_id=9

3) Stenogramma press-konferencii Ministra inostrannыh del Rossiйskoй Federacii S. V. Lavrova po vnešnepolitičeskim itogam 2004 goda v Press-centre MID Rossii, Moskva, 19 яnvarя 2005 goda // http://www.ln.mid.ru/ ... 7329a8?OpenDocument

4) Vыstuplenie Prezidenta Rossiйskoй Federacii V. V. Putina v raspoloženii rossiйskogo voinskogo kontingenta v sostave Meždunarodnыh mirotvorčeskih sil v Kosovo 17 iюnя 2001 g. // Soobщeniя press-službы prezidenta rossiйskoй federacii 19 iюnя 2001 g.

5) V krae razvernutы graždanskaя Missiя OON po delam vremennoй administracii v Kosovo (MOONK) i prisutstvie po bezopasnosti — Silы dlя Kosovo (SDK).

6) http://www.rian.ru/yakovenko/?rub_id=61

7) Stenogramma press-konferencii Ministra inostrannыh del Rossiйskoй Federacii S. V. Lavrova po vnešnepolitičeskim itogam 2004 goda v Press-centre MID Rossii, Moskva, 19 яnvarя 2005 goda // http://www.ln.mid.ru/ ... 7329a8?OpenDocument

8) Vыstuplenie Prezidenta Rossiйskoй Federacii V. V. Putina v raspoloženii rossiйskogo voinskogo kontingenta v sostave Meždunarodnыh mirotvorčeskih sil v Kosovo 17 iюnя 2001 g. // Soobщeniя press-službы prezidenta Rossiйskoй Federacii 19 iюnя 2001 g.

9) http://www.rian.ru/yakovenko/?rub_id=59

10) Zaяvlenie MID Rossii v svяzi s novыm obostreniem situacii na makedonsko-юgoslavskoй granice v raйone Kosovo 06 marta 2001 g. — Režim dostupa: www.mid.ru

11) Rezюme klюčevыh napravleniй vnešneй politiki Rossii v načale novogo stoletiя // RIA «Novosti»: Vnešnяя politika Rossiii. Ocenki i podrobnosti. — Režim dostupa: http://www.rian.ru/yakovenko/?dnws_id=9

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~
[Ćirilica] [Angelina]

Publikovano:
Samo na www.guskova.ru
Skraćeno:
Ne
Datum:
15. februar 2005. g.
Prevedeno:
Ne

Tražiti:

Koordinator projekta:
D. Laban <info@laban.rs>

© 2003–2017 J. J. Guskova
Sva prava zaštićena.

Stranica sazdana: 2005-02-15
Poslednja modifikacija: 2017-11-25