Incko: Bosna i Hercegovina na putu u EU i NATO

SB UN po drugi put ove godine — u maju i novembru — okupio se na zasedanje povodom Bosne i Hercegovine (BiH). Podnosio je izveštaj o radu visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Njegova ekselencija gospodin Valentin Incko. Ovu dužnost Incko zauzima od marta 2009. godine. Mada je izveštaj odgovornog lica UN za Bosnu i Hercegovinu prilično formalna stvar, mnogi su shvatili da na devnom redu stoji pitanje produžetka delatnosti visokog predstavnika, na čemu insistira već nekoliko godina Republika Srpska. U tome je u celini podržava Rusija.

Republika Srpska (RS) pripremila je do 12. novembra svoj referat koji je podeljen u SB, kako bi se pomoglo članovima SB i međunarodnoj zajednici bolje da shvate stav Republike Srpske i situaciju u BiH. Ali posebnu pažnju referat RS nije privukao, i zasedanje je prošlo u formalnom režimu. Ali akcenti su ipak bili postavljeni.

Valentin Incko predstavio je osnovni zadatak svoje delatnosti kao pomoć u borbi Bosne i Hercegovine za evroatlantske integracije. Ali, podnoseći izveštaj o svom radu, on je predstavio situaciju u zemlji tako da svima bude jasno ko je glavna kočnica progresa. Osnovna kritika je bila upućena rukovodstvu Republike Srpske. Još u maju on se žalio da zemlja sve više zaostaje za susedima u regionu. Uzrok je po njegovom mišljenju političko rukovodstvo koje ne pristaje ni na kakve razumne kompromise.

Šest meseci kasnije Valentin Incko je konstatovao da su politički rukovodioci propustili mogućnost da učine odlučni korak napred na putu napredovanja zemlje ka tome da postane kandidat za stupanje u EU i NATO. Mogućnost su propustili zato što su prestali da slušaju i ispunjavaju ukaze visokog predstavnika. Posebnu zabrinutost kod njega izaziva Republika Srpska, spremna, tobože, na osporavanje ovlašćenja dražve predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom (1995. godina). Drugi problem je označen kao neželja da se poštuje princip vladavine prava, ispunjavaju odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, nacionalne obrazovne institucije. Do sada nije ispunjeno više od 80 odluka, - žalio se Valentin Incko. U izveštaju Republike Srpske kao krivaca za kočenje razvoja zemlje navedena je Kancelarija visokog predstavnika i sam Valentin Incko, koji ne poštuje građanska i politička prava građana BiH, predviđena Dejtonskim sporazumom, meša se u rad zakonodavnih i sudskih institucija, premašuje svoja ovlašćenja, pokušava da nametne odluke, ometa dostizanje unutarpolitičkog kompromisa.

Među nasušnim problemima zemlje Valentin Incko je naveo sledeće: Promena biračkog sistema, dovođenje Ustava BiH u sklad sa zahtevima Evropskog suda za ljudska prava, kao i sa Ustavom Federacije koji podržavaju SAD i Uprava visokog predstavnika, registracija imovine bivše Jugoslavije kao državne svojine. Kako smatra visoki predstavnik, rešavanje ovih pitanja je provera sposobnosti zemlje da odgovara svojim međunarodnim obavezama. To je sa svoje strane uslov za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, što će otvoriti zemlji mogućnost da preda prijavu za članstvo u EU.

Incko na samom početku referata težio je da uveri SB u to da u BiH raste nezadovoljstvo rukovodstom zemlje, o čemu govore protesti ispred zgrade državnih ustanova Bosne i Hercegovine, kada je u junu nekoliko hiljada demonstranata okružilo zdanje i držalo blokadu skoro dva dana, držeći unutra radnike i posetioce nekoliko sati. Istina, visoki predstavnik nije pomenuo da su demonstracije bile izazvane partijskim neslaganjima u Federaciji BiH (druga formacija u Bih), blokadom delatnosti organa vlasti od strane bošnjačke Stranke demokratske akcije. Upravo to je usporilo prihvatanje zakona o jedinstvenim dokumentima BiH (jedinstveni matični broj), zbog čega su ljudi i izašli na demonstracije. Nije pomenuo ni to da je sam izrazio solidarnost sa demonstrantima i pozvao ih na dalju borbu. Navedene u referatu i pomali izokrenute činjenice za Incka su postale dokaz potpunog nezadovoljstva koje postoji među mnogim slojevima stanovništva kao povodom neregulisanih neslaganja unutar zemlje, tako i povodom nedovoljnog stremljenja rukovodstva zemlje da postigne kompromis u cilju prevladavanja ovih neslaganja i kretanja napred. Dati primeri govore o jednostranom odražavanju realnih problema u BiH od strane visokog predstavnika.

Visoki predstavnik nije mogao da ne konstatuje efektivnost funkcionisanja institucija Republike Srpske. Ipak mnoge činjenice koje govore o pozitivnom ekonomskom i socijalnom razvoju Republike Srpske nisu predstavljene u izveštaju. Tako Incko nije pomenuo usvajanje u Banja Luci 13 zakona u skladu sa standardima EU o saradnji Republike sa Međunarodnim monetarnim fondom, o uspešnim investicijama i velikim ekonomskim projekima, o efektivnosti započete privatizacije, o ozbiljnoj penzionoj reformi. Ovi podaci nisu tajna: oni su predstavljeni u Saopštenju Komisije EU od jula 2013. godine. Incko je na račun predsednika Republike Srpske Milorada Dodika uputio samo kritiku i neskrivenu zlobu. Dodik je optužen za kritiku principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta Bosne i Hercegovine, dobio grdnju za izjave o težnji Republike Srpske ka nezavisnosti, posebno ako UN priznaju nezavisnost Kosova.

U Saopštenju Republike Srpske ponovo je pokrenuto pitanje zatvaranja kancelarije Visokog predstavnika koji ometa realizaciju reformi i zadržava politički razvoj zemlje. Banja-Luka se zalaže za dalje ekonomske reforme kako u RF, tako i na nivou BiH, u skladu sa zahtevima EU. Ipak njihovu realizaciju ometaju unutarpartijske razmirice u Federaciji i opstrukcija muslimanskih partija. Zato Republika Srpska rešava mnoga pitanja samostalno u okviru svoje formacije, smatrajući da decentralizacija struktura vlasti i uprave predviđena Dejtonom ne treba da trpi promene.

Članovi SB koji su istupili na zasedanju, uglavnom su podžali Incka po svim pitanjima, predlažući čak širu perspektivu proširenja političkih institucija, reformu Federacije. Predstavnici Velike Britanije i SAD su nazvali Inckov referat nepristrasnim, a Rusija neobjektivnim.

Vitalij Čurkin je podvukao da se Ruska Federacija dosledno zalaže za strogo poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, državno uređenje Bosne i Hercegovine predviđeno njime, njeno jedinstvo i teritorijalni integritet. Moskva je zainteresovana za uspostavljanje i normalno funkcionisanje centralnih opštebosanskih organa vlasti uz očuvanje statusa i ovlašćenja formacija u njenom sastavu određenih Ustavom, kao i ravnopravnosti sva tri državotvorna naroda. Izveštaj visokog predstavnika BiH gospodina Incka Savetu Bezbednosti, primetio je Vitalij Čurkin, nažalost, ponovo je nedovoljno objektivan. U prvom redu hteli bismo da skrenemo pažnju na pristrasnu kritku rukovodstva bosanskih Srba za to da su oni tobože izvor svih bosanskih nevolja, da potkopavaju fundamentalne osnove Mirovnog sporazuma. U cilju stvaranja objektivnije predstave o procesima u Bosni predstavnik RF u UN preporučio je članovima SB da se ipak upoznaju sa novim izveštajem Republike Srpske SB u kojem je privrženost bosanskih Srba međunarodnom pravu i slovu Dejtona očigledna. Rusija dosledno brani ideju okončanja misije visokog predstavnika, ukidanja protektorata BiH i predaju odgovornosti za sudbinu zemlje samim bosancima. Između ostalog Čurkin je govorio o neprihvatljivosti spoljnog podsticanja masovnih protestnih akcija, u čemu je primećen visoki predstavnik. Ozbiljnu zabrinutost Rusije izaziva radikalizacija u muslimanskim krugovima BiH, regrutovanje terorista u redove antivladinih grupacija u Siriji. Čudno što visoki predstavnik o tome ništa ne govori u svom referatu, podvukao je Vitalij Čurkin. Samo Rusija se zalagala za ispravljanje ozbiljnih antisrpskih prevaga u istrazi ratnih zločina u vreme konflikta 1992-1995. godine i druge pristrasne delatnosti međunarodnih organizacija, kao i pojedinačnih predstavnika..

Rezultat zasedanja SB 12. novembra 2013. godine bilo je prihvatanje Rezolucije u kojoj je delatnost Valentina Incka u BiH odobrena. Ponovo je posebno izjavljeno o potpunoj podršci uloge visokog predstavnika koja se sastoji u tome da se prati realizacija Mirovnog sporazuma, kao i da se daju uputstva građanskim organizacijama i ustanovama koje pomažu stranama u realizaciji Mirovnog sporazuma, i koordiniše njiova delatnost. Nastaviće svoju delatnost u zemlji i Operacija Snaga EU Alfeja, a takođe će zadržati svoje prisustvo NATO. On ima pravo primene sile, pošto se smata naslednikom Snaga za stabilizaciju sa tačke gledišta realizacije njihove misije radi ciljeva Mirovnog sporazuma, priloga i dodataka uz njega i odgovarajućih rezolucija SB.

________
Elena Guskova


2013

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~
[Ćirilica] [Angelina]

Opublikovano:
«http://serbian.ruvr.ru/2013_11_29/Incko-Bosna-i-Hercegovina-na-putu-u-EU-i-NATO/
Sokraщeno:
Net
Data:
2013
Perevedeno:
da

Tražiti:

Koordinator projekta:
D. Laban <info@laban.rs>

© 2003–2017 J. J. Guskova
Sva prava zaštićena.

Stranica sazdana: 2008
Poslednja modifikacija: 2017-11-24