Poslednji korak. Najteži

Priština i Beograd su se dogovorili o odnosima na novoj osnovi, usaglasili i potpisali Sporazum o principima normalizacije odnosa. To je bilo učinjeno još 19. aprila, ali do danas ovaj dokument izaziva mnogo pitanja na koja nema odgovora.

Mada je gledni pregovarač, premijer Srbije Ivica Dačić neumorno ponavljao da je usaglašavanje stavova vrlo teška stvar, bilo mu je mnogo lakše da se dogovori nego da ostvari dogovoreno. Dok je pregovarački proces tekao, narod je verovao da će rukovodstvo poštovati interese zemlje, da neće dati Kosovo, jer stalno su se čule reči o tome da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Ali kada je širokoj publici postao poznat tekst Sporazuma, postalo je jasno da aktualna valst, ne nazivajući stvari svojim imenom, faktički je pristala na potpunu samostalnost Kosova. Kuda dalje: granice Kosova su ocrtane, carina je uzakonjena, lične isprave kao kod samostalne države, prisustvo srpskih organa vlasti i administracije je likvidirano, mesto Kosova u međunarodnim organizacijama je dogovoreno. I što je najvašnije: za Srbe u pokrajini se ne pretpostavlja nikakva veza sa Srbijom, nikakva zaštita i garancije. I sve to za mitski datum početka (tek početka!) pregovora o stupanju u EU. Posledice sporazuma Vučić je osetio na sebi kada je krenuo na Kosovo Srbima u Kosovsku Mitrovicu: na granici je mora da poštuje sve formalnosti po zakonima Kosova. Dačić, Vučić i Nikolić u ime naroda su faktički pristali na nezavisno Kosovo, otvorivši put za dalje rasparčavanje sprske teritorije (na redu je Vojvodina i jug Srbije).

Priština u licu predsednika visoko je ocenila Sporazum kao doprinos miru i stabilnosti na Balkanu, kao stvaranje autonomije za Srbe, opozicione stranke, naprotiv kritikovale su Sporazum upravo zato što on može da dovede do autonomije Srba i otuđivanja teritorije.

U skupštini Sporazum su podržale sve stranke, osim Demokratske stranke Srbije. DSS je istupila sa incijativom da se oceni Briselski sporazum u Ustavnom sudu Srbije sa tačke gledišta njegove zakonitosti i odgovaranja Ustavu zemlje. Po mišljenju S. Samardžića, Sporazum neposredni krši Ustav Srbije i podržava Ustav i zakone nepriznatog Kosova.

Dok su vođeni pregovori, narod je ćutao, ali saznavši za sadržaj sporazuma izašao je na ulicu. 10. maja u Beogradu su održane masovne demonstracije pod parolom Ostajemo u Srbiji na koje su doputovali Srbi sa Kosova, prisustvovali su članovi DSS, Pokreta Dveri srpske, niza omladinskih organizacija. Istupali su političari, naučnici, Srbi sa Kosova, mitropolit Amfilohije. Retorika je bila oštra, izraze niko nije štedeo, na plakatima i transparentima sa fotografijama Nikolića, Dačića i Vučića, na čijim glavama su bile albanske kape, bilo je napisano: Oni su izdali Kosovo. U zapadnim medijima demonstrante su uvrstili u ultranacionaliste.

Vlasti su branile sporazum kako su umele. Kako je objasnio predsednik Srbije, Briselski sorazum sprečava takav razvoj događaja pri kojem će Albanci uz podršku EUleksa i KFOR-a ući na sever pokrajine i uspostaviti tamo svoju vlast. Ali ne pominje da sada posle Sporazuma oni neće morati to da čine nasilno: oni će to ostvariti legalno, pošto će granica izmđu severa i juga biti otvorena. Ivica Dačić je uveren da Srbi na Kosovu treba da prihvate relanost, a zatim da se saglase sa sporazumom. Ali nije im polazilo za rukom da ubede Srbe sa severa Kosova. Po njihovom mišljenju, oni su svedoci faktičkog formiranja albanske države uz blagoslov Srbije.

Vučić je putovao na Kosovo, kako je govorio, da razgovara sa našim narodom, ubedi ga da pristane na uslove sporazuma. Vučić je uveravao Srbe da ni jedna albanska čizma neće stupiti na teritoriju četiri srpske opštine na severu Kosova. I garant će biti NATO na osnovu usmenih dogovora (kao da je NATO malo pomagao Albancima protiv Srba!). Neobično, ali Vučić smatra da je njegova savest čista, pošto je on učinio za svoj narod samo najbolje. Retorika ministra malo je ubedila Srbe. Oni su postavili neočekivano pitanje: koje državljanstvo će imati Srbi na Kosovu? Na ovo pitanje ministar odbrane nije mogao da odgovori. Osim toga, nejasna su ostala pitanja formiranja Skupštine na severu Kosova, njena odobrenja od strane Skupštine Beograda, razrada Statuta (kada i s čije strane) srpskih oppština, ličnih isprava građana (kosovske ili srpske). Osim toga, Srbi su zahtevali garancije za sisteme obrazovanja, zdravstvo, socijalnu zaštitu. Srbi su pokušavali da dokažu Beogradu da se zalažu za kompromisno rešenje, ali ne mogu da prihvate sporazum koji će biti na štetu narodu i uništiti institucije Srbije na Kosovu.

Ostavši bez podrške Srbije, oči u oči sa Albancima, koji će uskoro imati sva ovlašćenja za integraciju teritorija sa većinskim srpskim stanovništvom, četiri opštine sa severa Kosova su uputile 8. maja otvoreno pismo rukovodstvu Rusije, u kojem su molile da se pomogne da se pregovarački proces vrati pod okrilje UN, da se zaštiti rezolucija 1244 od jednostranih dejstava Vašingtona, Brisela i Pritšine. U pismu se ističe da je Briselski sporazum neprihvatljiv za Srbe sa Kosova, i da se ne treba dogovarati o njegovoj primeni, pošto se na Kosovu potpuno likvidira juriskidcija Srbije, a sve srpske opštine počinju da žive po Ustavu Kosova.

EU žuri sa izradom dokumenta o implantaciji Sporazuma. Po mišljenju premijera Srbije, predstoji dogovor o pitanjima imovine i nekretnina, povratka raseljenih lica i izbeglica, zaštiti crkava i spomenika kulture, amnesiji, energetici i telekomunikacijama. Na sastanku radnih grupa početkom maja albanska delegacija je napustila pregovarački sto. Po njenom mišljenju, Srbi su zahtevali mnogo veće ustupke nego što je predviđao Sporazum od 19. aprila. Radi se o tome što je Beograd predložio da se prvo formira Zajednica srpskih opština, a zatim da se bavi pitanjima policije i sudskog sistema. Osim toga, Vučić je hteo da razmatra i pitanja državljanstva, koja nisu bila razmatrana ranije. Albanska strana ne žuri da formira na svojoj teritoriji čak tako malu zajednicu kao što su srpske opštine, i spremna je da govori prvo samo o policiji i sudskom sistemu.

Evropski zvaničnici podsećaju da već 28. juna biće razmatrano pitanje određeivanja važnog datuma za Srbiju o početku pregovora sa EU. Zanimnjivo je da je jedan od članaka Politike nedavno izašao pod nazivom Rastu šanse da dobijemo datum za početak pregovora sa EU. Znači, ni EU, ni Beograd nisu uvereni da će se to desiti, zato što rastu samo šanse. Mnogo zavisi od rešenja Bundestaga, koji čeka nove ustupke od Beograda, pozitivni signal kako bi usvojio odluku da li Srbija zaslužuje datum ili ne.

21. i 22. maja u Briselu su se ponovo sastajali Ivica Dačić i Hašim Tači, kako bi potpisali sada već Sporazum o planu primirja. tekst je bio usaglašen 22. maja. U njemu su dogovoreni svi rokovi postepene realizacije sporazuma. Usaglađeno je da sada svoju reč treba da kažu vlade u Beogradu i Prištini. Vlada na čelu sa Ivicom Dačićem nije imala primedbe i u pismenom vidu je saopštila o tome Ketrin Ešton.

Otvoreno antirspka pozicija naprednjaka i svih koji su na vlasti izaziva veliko nezadovoljstvo građana Srbije. to su pokazla istraživanja Učešće građana u demokratskim procesima, objavljena u listu Danas. Iz njih je jasno da građani Srbije krajnje nisko ocenjuju delatnost političkih struktura, smatrajući da sluge naroda objanjuju stanovništvo. 62% anketiranih smatra da poslanici Skupštine ne brane interese naroda, da političari ne govore istinu, i samo 85 se nada da im govore istinu bar delimično. A to znači da rejting aktualne vlasti ozbiljno pada, da njena stabilnost izaziva opravdanu sumnju.

________
Elena Guskova


2013

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~
[Ćirilica] [Angelina]

Opublikovano:
«http://serbian.ruvr.ru/2013_05_31/Poslednji-korak-Najtezhi/
Sokraщeno:
Net
Data:
2013
Perevedeno:
da

Tražiti:

Koordinator projekta:
D. Laban <info@laban.rs>

© 2003–2017 J. J. Guskova
Sva prava zaštićena.

Stranica sazdana: 2008
Poslednja modifikacija: 2017-11-24