Почетак > Разно > Документи > 1999-07-30

Бивши амерички Врховни тужиоц Ремси Кларк оптужује руководиоце Северо-атлантског пакта (НАТО) за злочиначки напад на Југославију

Тужба

Оптужују се Вилијам Џ. Клинтон, Влада САД, Северо-атлантски пакт и др. за међународне злочине и кршење међународних и домаћих закона којима су проузроковали смрт, разарања, рањавања и патње.

Ова тужба је поднета да би се окончала ратна разарања, да би се убудуће спречило кршење основних људских права, да би се заштитиле међународне и националне организације, владе и институције, као и да се прогласе одговорним (и сносе последице) сви они којима се докаже кривица за њихово наведено деловање.

Владе, организације и појединце који су овде именовани оптужују се за:

  • злочине против мира, ратне злочине, злочин против човечности и друге повреде и кршења начела Нирнбергшког суда, Хашког правилника и Женевске конвенције и других међународних и националних закона;
  • грубо кршење Повеље Уједињених нација (Повеље УН), Северо-атлантског уговора (НАТ), других међународних уговора, међународног права, Федералног Устава и домаћих закона САД, основних закона других народа укључујући Уједињено Краљевство, Федералну Републику Немачку, Турску, Холандију, Мађарску, Италију, Шпанију и друге Владе чланица Северо-атлантског пакта и Федералне Републике Југославије;
  • грубо кршење Универзалне декларације о људским правима (УДХР), интернационалног Споразума о цивилним и политичким правима (ИЦЦПР), интернационалног споразума о економским, друштвеним и културним правима (ИЦЕСЦР), Конвенције о геноциду и других међународних споразума, конвенција, уговора, декларација и домаћих закона који су именовани у овој тужби.

А. Оптужују се

  1. Председник Вилијам Џ. Клинтон, министар спољних послова Медлин Олбрајт, министар одбране Вилијам Коен и командујући генерали, адмирали, САД особље које је непосредно уплетено у означавање циљева, ваздухопловно и логистичко особље САД на војним бомбардерима и десантно-јуришним авионима, војно особље САД које је непосредно уплетено у циљање, припремање и лансирање пројектила на Југославију, особље владе САД које је проузроковало, допуштало или пропустило да спречи насиље у Југославији пре и за време окупације Северо-атлантског пакта и трећа лица који ће бити именована.
  2. Уједињено краљевство, Премијер Тони Блер, Министар иностраних послова, Министар одбране и командујући генерали, адмирали, особље УК које је непосредно уплетено у означавање циљева, ваздухопловно и логистичко особље на војним бомбардерима и десантно-јуришним авионима УК, војно особље УК које је непосредно уплетено у циљање, припремање и лансирање пројектила на Југославију, које је узроковало, пропустило или које није спречило насиље особља владе САД у Југославији пре и за време окупације Северо-атлантског пакта и трећа лица који ће бити именована.
  3. Федерална Република Немачка, Канцелар Герхард Шредер, Министар иностраних послова, Министар Одбране и командујући генерали, адмирали, немачко особље које је непосредно уплетено у означавање циљева, ваздухопловно и логистичко особље на немачким војним бомбардерима и десантно-јуришним авионима, немачко војно особље које је непосредно уплетено у циљање, припремање и лансирање пројектила на Југославију, које је проузроковало, допуштало или пропустило да спречи насиље особља владе САД у Југославији пре и за време окупације Северо-атлантског пакта и трећа лица који ће бити именована.
  4. Владе свих држава из Северо-атлантског пакта које су непосредно учествовале у нападу на Југославији са авионима, пројектилима или особљем као и командујући генерали, адмирали, особље Северо-атлантског пакта које је непосредно уплетено у означавање циљева, ваздухопловно и логистичко особље на војним бомбардерима и десантно-јуришним авионима НАТО пакта, војно особље НАТО пакта које је непосредно уплетено у циљање, припремање и лансирање пројектила на Југославију, које је проузроковало, допуштало или пропустило да спречи насиље особља владе САД у Југославији пре и за време окупације НАТО пакта и трећа лица који ће бити именована.
  5. Владе Турске, Мађарске, Италије и др. које су допустиле употребу авио-база на својим територијама, које су служиле за полетање војним авионима и пројектилима САД или других за непосредан напад на Југославију.
  6. Генерални секретар Северо-америчке уговорне организација (НАТО или Северо-атлантског пакта), Ксавиер Солана, Врховни командант, генерал Весли К. Кларк
  7. Да се осуди: Свака чланица Северо-атлантског пакта која је гласала да се одобре војни напади на Југославију.

Б. Оптужбе

  1. Планирање и извршење комадања, раздвајања и осиромашења Југославије. САД, Немачка, Северо-атлантски пакт и други оптужени су се ангажовали, почев од, у или пре 1981, и испланирали комадање Федералне Републике Југославије на више делова, одвајање различитих народа, верских и других група и слабљење, Словена, Срба, Муслимана и другог становништва, унутар нових балканских граница, изазивајући и продужујући унутрашње насиље, као и непосредни напад САД и извесних чланица НАТО пакта. Као последица тога, Југославија која је имала 25 милиона људи у једном интегрисаном друштву и економији, се распала на више малих народа, од којих је највећа Србија. Оптужени намеравају да деле Југославију све док сви делови Југославије не буду мањи од 5 милиона људи, од којих ће у сваком обавезно преовлађивати по једно етничко порекло и религија, у којима ће постојати јако оштећене економије, преовлаживати страни интереси, у којима ће две групе, Срби као Православни Хришћани и Муслимани, претрпети најтеже људске и материјалне губитке и имовинске штете, огромно смањење продуктивности, за ? ниже од садашњег или још ниже и владати сиромаштво. Повеља УН; Декларација о недопустивости мешања у унутрашње ствари држава и заштита њихове независности и суверенитета (Декларација о немешању), 1965 УСГА Резолуција 2131
  2. Изазивање, подстицање и појачавање нетрпељивости између Муслимана и Словена. САД и други оптужени су се ангажовали на спровођењу тог плана почев од, у или пре 1981, с намером да проузрокују и остваре дуготрајно братоубилачко насиље између Муслимана и Православних Хришћанских Словена, у ратном изнуривању, слично сукобима у Авганистану и Чеченији између Муслимана и Руских Словена, што је изазвало смрт, разарање, неслогу и расцеп у Босни, на Косову и у другим местима између тих група и опасно трвење и непријатељство између два најпознатија непријатеља САД, Словенских народа и Муслимана, у другим регионима, слабећи обе стране. Тактика је обухватала и снабдевање и ускраћивање оружја изабраним муслиманским групама за нападање других или адекватну самоодбрану у Босни; мотивисање, обуку и снабдевање КЛА са оружјем за нападе на југославенску полицију и војску да би се дочепали контроле над Косовом за време окупације Северо-атлантског пакта као и за нападе на Србе и др.; спречавање напора извана да се спречи и контролише насиље; подстицање, проузроковање и допуштање нетрпељивости против људи који су избегли током бомбардовања САД и Северо-атлантског пакта, под притиском КЛА, југословенске полиције и војних акција на копну; изазивање и подржавање сукоба између југословенских војних/полицијских/цивилних група и КЛА/Косовских парамилитаристичких/цивилних група; допуштање или неспречавање напада на расељена лица и повратнике који су пребегли у Косово и пре и после окупације окупације Косова од стране Северо-атлантског пакта/САД. У 1999, САД су изазвале највећи број погинулих, рањених и ратна разарања током ваздушних напада и пројектилима против свих елемената становништва као и система који су омогућавали његово преживљавање. Повеља УН, 2 део; Декларација о немешању; Резолуција о дефиницији агресије (Резолуција о агресији), 1997 УНГА Резолуција 3314.
  3. Спречавање и ремећење напора за очување јединства, мира и опстанак Југославије. Од почетка својих напора да реализује свој план о комадању и разарању Југославије, САД су деловале тако да спрече било чије мешање, преговоре или напоре других унутар Југославије или других народа, челника или појединаца који би спречили испуњење њених намера. Њена техника је обухватала политичке, војне и економске претње и контролу високог публицитета о мировним преговорима, сличним онима у Дејтону, Охајо, за време борби у Босни, у Рамбујеу у Француској, 1999, који су стварали најозбиљније изгледе за мировне преговоре, али су ипак нудили Југославији само два избора: да се сложи са страном војном окупацијом или да очекује разарајуће војне нападе. Повеља УН; Декларација о немешању; Резолуција о агресији; Пакт из Париза 1928, Делови I и II.
  4. Уништење мира, играјући улогу Уједињених нација. САД су саме деловале и принуђивале друге народе да делују на блокади Уједињених Нација тако да оне не обаве своје дужности по Повељи УН на спречавању сукоба, контроли насиља и очувању мира у Југославији као и да крше Повељу УН и припретиле њеној способности као међународној организацији да истраје на стварања мира и прекида ратних разарања. Повеља УН; Декларација о немешању; Резолуција о агресији, Пакт из Париза 1928, Делови I и II.
  5. Кориштење Северо-атлантског пакта за војне агресије и окупације непослушних сиромашних земаља. САД су саме деловале и принуђивале друге народе да делују тако да изнуде овлаштење Северо-атлантском пакту да непосредно војно нападне Југославију и прекрше Повељу УН и Северо-атлантског уговора, ослањајући се претежно на наоружање и војну технологију САД, и принудиле чланице Северо-атлантског пакта да обезбеде и финасирају већину војних снага за окупацију Косова у догледној будућности и на тај начин употребиле богатство и моћ богатих бивших колонијалних сила из Европе против сиротог и небрањеног становништва Југославије. Повеља Уједињениех нација; Северо-атлантски Уговор 1949, Део I.
  6. Убијање и наношење штете становништву без одбране свуда по Југославији. Почетком или пре 24-ог марта 1999, САД су, без објаве рата од стране Конгреса, потпомогнуте и подржане од извесних оптужених чланица Северо-атлантског пакта, укључујући ту Уједињено Краљевство, Немачку, Турску, Шпанију и Холандију, као и Мађарску, Хрватску, Италију и др., отпочеле рат пројектилима и нападе бомбардовањем из ваздуха, често не правећи разлику у својим циљевима, на становништво Југославије, хотимице убијајући и повређујући више хиљада Срба, Косовара, Рома, Муслимана, Православних Хришћана, Римокатолика и страних држављана свуда по Југославији са злонамерним предумишљајем. Хаг, Делови 22 и 23; Женева 1949, Део 19; Нирнберг, Начело VI а, б и ц; Устав САД, Део I, Секција 8, клаузула II.
  7. Планирање, објављивање и извршење напада с намером да се убије челни човек владе, други челни људи владе и изабрани цивили. САД су планирале, објавиле и извеле нападе пројектилима и нападе бомбардовањем из ваздуха с намером да убију руководиоца Владе Југославије, чланове његове породице, друге чланове владе и изабране цивиле, да би срушиле постојеће владино руководство, да би га терорисале као и да би његов најближи персонал принудиле на предају. Повеља УН, Део 2, Конвенција о заштити и кажњавању злочина против интернационално заштићених особа (Конвенција о заштићеним особама); САД Правилник о служби у војсци за време рата 27-10; Извршна наредба 12333 САД Председника (Изв. наредба 12333); Женевска конвенције 1977, Допунски међународни споразум I (Женева 1977), Делови 48, 51.
  8. Уништавање и оштећење економских, друштвених, културних, медицинских, дипломатских и верских објеката, имовине и фабрика свуда по Југославији. Почетком или пре 24-ог марта 1999, САД су, потпомогнуте и подржане од извесних оптужених чланица Северо-атлантског пакта, укључујући ту Уједињено Краљевство, Немачку, Турску, Шпанију и Холандију и др., укључујући Хрватску, Мађарску и Италију, почеле систематске нападе пројектилима и бомбардовање из ваздуха по објектима, имовини и економским, друштвеним, културним, медицинским, дипломатским и верским објектима, хотимице уништавајући и оштећујући их свуда по Југославији, да би разориле производне, економске, друштвене, културне, дипломатске и верске објекте који су неопходни за живот друштва као целине. Хаг, Делови 22 и 23; Женева 1949, Део 19; Женева 1977, Допунски међународни споразум I, Делови 48, 52, 53; Повеља УН, Део 2; Конвенција о заштићеним особама; САД Правилник о служби у војсци за време рата 27-10; Извршна наредба 12333 САД Председника (Изв. наредба 12333); Женева 1977, Делови 48, 51; ИЦЕСЦР.
  9. Напади на објекте који су неопходни за опстанак становништва Југославије. Почетком или пре 24-ог марта 1999, потпомогнуте и подржане од других, у специфичне сврхе, ради ускраћивања хране, воде, електричне енергије, производње хране, лекова, медицинске неге и другог што је битно за опстанак становништва Југославије, САД су се ангажовале на систематском разарању и оштећењу, пројектилима и ваздушним бомбардовањем, производних фабрика и складишта хране, постројења питке воде и воде за наводњавање у пољопривреди, фабрика вештачког гнојива, инсектицида, фармацеутских, болничких и здравствених уређаја, између свих других објеката који су битни за опстанак становништва. Хаг 1907, Делови 22 и 23; Женева 1949, Део 19; Нирнберг 1970, Начела VI , б и ц; Женева 1977, Делови 48, 54.
  10. Напади на постројења која садрже опасне материје и енергије. САД су нападале хемијска постројења и складишта, рафинерије нафте и природног гаса, производне фабрике и складишта, фабричка постројења вештачког гнојива и друге индустријске објекте и локације специјалне намене која су испуштала и ширила отровне, радиоактивне и друге опасне метерије и енергију у атмосферу, ђубришта, подземне воде и прехранбени ланац, да би затровали природну околину и повредити становништво. Основни принципи из Нирнберга VI, Хаг, Део 22 и 23, Протокол о забрани употребе у рату загушујућих, отровних или других гасова, Женева 1925 (Протокол о отровним материјама); Женева 1977 и Допунски протокол, Делови 48, 51, 56.
  11. Кориштење осиромашеног уранијума, касетних бомби и других забрањених оружја. САД су користиле забрањено оружје, које је оспособљено за масовно разарање и изазивање насумичних смртних случајева и страдање становништва и свих у Југославији. Упркос сазнању о његовом дугорочном смртоноснм деловању по живот и упозорењу Нуклеарне надзорне комисије САД, САД су напале Југославију пројектилима са осиромашеним уранијумом, бомбама и куршумима који су распршивали радиоактивне материје у атмосферу, ђубришта, подземне воде, прехранбени ланац и чврсте објекте који су погођени пројектилима, бомбама и куршумима са осиромашеним уранијумом, стављајући југословенско становништво пред ризик од смрти, генетичке штете, појаву рака, тумора, леукемије и друге штете у будућим нараштајима. Касетне бомбе, које су масовно кориштене, су се распршивале у смртоносне и као бријач оштре металне честице изнад широких области у болницама, црквама, џамијама, школама, стамбеним насељима и другим густо насељеним местима, изазивајући смрт, рањавање и оштећење имовине. Употреба других незаконитих оружја је под сталном истрагом. Хаг, Делови 22 и 23, Женева 1977, Делови 48, 51, 54, 55, ПООНА Суђење због субверзивне (накараднеи незаконите) употребе науке и технологије 1978 (Пресуда ПООНА).
  12. Вођење рата против човекове животне средине. Ваздушни напади и напади пројектилима Сједињених Држава су хотимице створили распрострањену, дугорочну и јаку еколошку катастрофу у Југославији. Аерозагађивање је повећало нормалне примесе у атмосфери и од самог прелетања. Хиљаде тона експлозива испуштале су огромне количине хемикалија у ваздух, подизале облаке прашине, крхотина и отпадака са погођених места и изазивали пожаре који су често беснели данима. Хемијске, петрохемијске, нафтне и гасне рафинерије, складишта и транспортна постројења су намерно гађана у околини Београда, Новог Сада, Ниша и других најпознатијих градова, излажући огроман број становништва опасном и штетном загађењу. Осиромашени уранијум који је расејан по Косову и остатку Србије ће претити животу и наредним генерацијама. Хаг, Делови 22 и 23; Женева 1977, Делови 48, 51, 54, 55; Штокхолмска декларација са Конференције Уједињених Нација о човековој животној средини 1972; Начела I, II, (Конференција УН о човековој животној околини) и други.
  13. Наметање санкција преко УН, које су геноцидни злочин против човечности, да би се постигло осиромашење и ослабљење људи у Југославији. САД су пре 1989 отпочеле економски напад на Југославију да би је политички раскомадале и економски уназадиле. То је имало за последицу да је Међународни монетарни фонд (ММФ) употребио своју најстрожију шок терапију за напад на југословенску производњу, додатно оптерећење њеног иностраног дуга и излагање њеног националног богатства страном капиталу који је форсирао уклањање трговинских баријера и приватизацију виталне јавне индустрије, трговине, услужних делатности и фабрика. У мају 1991 државни Секретар САД, Бакер је обуставио сву помоћ САД програмима за свих шест југословенских Република и ставио вето на будуће кредите ММФ, формирајући тако огроман економски подстицај и снажан политички аргумент за политичку опозицију Београду ради сецесије других Република од Србије. САД су присилиле УН да уведу санкције Југославији, али су те санкције олакшале оним Републикама, које су се отцепиле од Југославије. Те санкције су опустошиле целокупну економију Југославије до оног степена који би са нормалном стопом раста без притиска САД захтевале бар 30 година за повратак Југославије на њен ниво продуктивности из 1989. Вредност производње по глави становника за свих шест Република Југославије у 1989 била је 6220 долара.
  14. Данас у Србији и Црној Гори, преосталим Републикама Југославије, она износи 1510 долара. Деведесет одсто целокупне привредне размене пре раскола одвијало се између тих шест Република. Све бивше републике су претрпеле економске штете, али је ипак садашња Југославија, са око 40% њеног становништва из 1990, укључујући и Косово, имала далеко највећи економски пад, у поређењу са привилегованим северним Републикама Словеније и Хрватске, које су данас још више Римокатоличке него пре њиховог отцепљења. Санкције Југославији се настављају и Србија, осим Косова, је лишена пријема било какве планиране репарације и помоћи за обнову и изградњу након штета од бомбардовања као и за економски опоравак. Санкције су нанеле и знатно погубније деловале на живот, здравље, економију и квалитет живота у Југославији него сами војни напади, повећале морталитет, снизиле статистичи вероватно трајања живота, редуковале исхрану и здравствену заштиту и смањиле производњу. Као и у Ираку и на другим местима, санкције представљају економски злочин, злочин против човечности и геноцид. Нирнберг, Начело VI ц, Злочин против човечности; Конвенција о геноциду; Женева 1977, Делови 48, 54, 55.
  15. Формирање незаконитог привременог Суда за осуду злочина да би се срушило и демонизовало српско руководство. САД су, делујући преко оптужене Медлин Олбрајт, принудиле Савет Безбедности УН да образује привремене судове за злочине у Југославији и Руанди због кршења Повеље УН, да би срушиле и демонизовале руководство непријатеља у те две земље и припретиле лидерима у било којој другој земљи. Повеља УН не предвиђа овлаштења за стварање оваквих судова о злочинима. САД су се оштро противиле Уговору о стварању Интернационалног Суда за злочине, који је одобрило 120 нација у Риму, јула 1998, а сада се противе процесу ратификације код тих нација, јер немају намеру да своје лидере или своју армију ставе под јурисдикцију једног независног међународног суда и правила међународног права. Циљајући на појединачне непријатеље у привременим судовима и окривљујући их за геноцид, оне постижу њихову интернационалну изолацију, вршећи притисак на њихове сопствене земље да их уклоне са власти, корумпирањем, подмићивањем и политизирањем правосуђа и кориштењем привидно неутралног међународног права за осуду и кажњавање својих непријатеља, као ратних злочинаца, третирајући притом себе као јединог невиног шампиона правде. Повеља УН, Статут Међународног суда правде (Статут ИЦЈ); УДХР; ИЦЦПР.
  16. Коришћење контролисаних међународних медија за стварање подршке САД да нападну било кога и било где као и за демонизовање Југославије, Словена, Срба и Муслимана, као геноцидних убица. Оптужени из САД су систематски контролисали, усмеравали, манипулисали, дезинформисали и цензурисали штампу и медије који су извештавали о догађајима у Југославији и нападима САД на њу, да би стекли јавну подршку за масовно бомбардовање Југославије без одбране, укључујући и Косово, као што су то чиниле и у Либији, Ираку, Авганистану, Судану и на другим местима. Међународни медији су подржавали и славили политичке циљеве САД о даљој фрагментацији Југославије и других области и одвајање сваког региона; демонизирали су изабране владине званичнике, лидере, генерале, војне официре и војнике других, као геноцидне убице; управљали другим народима познатим претњама, које су имале потпору у пројектилима и ваздушним нападима и слабљењу помоћу економских санкција и примали стимулације због подршке у јавности САД за будуће операције против других народа и због подршке за повећање војног буџета, због подршке проширења глобалне улоге САД и војног присуства и контроле.
  17. Успостављање дугорочне војне окупације у стратешким крајевима Југославије са трупама Северо-атлантског пакта. САД су принудиле оптужене чланице Северо-атлантског пакта и др. да обезбеде своје трупе и подрже војну окупацију Косова, као што су то урадиле и у Босни, с циљем да физички контролишу кључне крајеве Југославије, да их приморају на трајну сецесију и раздвајање држава и људи, за даље наношење зла становништву, стварање баријера за имиграцију из Мале Азија, Арапских држава са Блиског Истока, Северне Африке и бивших јужних република СССР и са других места; да обезбеде коридор између Европе и описаних региона управљајући територијама подељених, раздвојених и осиромашених Словена, Срба, Православних Хришћана, Косовара и других; експлоатишући ресурсе тих региона; и припремајући и условљавајући чланицама Северо-атлантског пакта учешће у будућим нападима на друге народе. Повеља УН; НАТ, Део I; Декларација о немешању.
  18. Покушај рушења суверенитета, права на самоопредељење, демократије и културе Словена, Муслимана, Хришћана и других у Југославији. САД су покушале да укину суверенитет Југославије, право њеног народа на самоопредељење, демократске организације које је он развио и његову културу која је одређена његовим наслеђем, вредности и традицију њеног народа. САД су обориле демократски изабрану Моссадегхову администрацију у Ирану 1953, која је заменила шаха, као владара у Ирану, који је у њему апсолутистички владао пуних 25 година; демократски изабрану Арбенујеву владу у Гватемали, која је образована после четрдесет година свирепе владавине; демократски изабрану владу Лумумбе у Конгу 1962, која је заменила насиланичке диктаторе до тих дана; демократски изабрану владу Аллендеа у Чилеу, која је обећавала здравствену, образовну, друштвену и економску правду и која је заменила владавину терора и војну диктатуру под генералом Пиноцхетом, чије изручење сада траже Шпанија и друге нације због кршења људских права; изабране народне вође у Вијетнаму, Пакистану, Филипинима, Панами, Хаитима и на другим местима су замењене сурогатима САД. САД се супротставља, напада и блокира Кубу и целокупни њен народ већ четрдесет година. Генерална скупштина УН је у децембру 1998 изгласала са 155 према 2 гласа осуду САД због блокаде Кубе. САД је подржавала репресивне владе на свих пет континената у тако много земаља да их је овде тешко побројати; све су оне тражиле затирање културе, која је одређивала те људе, њихову историју, карактер, вредности, уметност, књижевност, музику, са комерцијално искористивим производима који су имали незаменљиву вредност и најважнију сврху - профит од сиротиње. Циљ политике САД је да учврсти уверење како само један систем може да функционише, да је то капитализам, да само једна култура има вредност, и то она из САД и западне Европе и да ће се историја завршити поопштавањем-глобализацијом културе САД. УДХР; ИЦЦПР; ИЦЕСЦР.
  19. Намера САД је да доминира, контролише и експлоатише Југославију, њен народ и његове ресурсе. Дугорочна намера свих ових акција је да доминира, контролише и експлоатише сиромашне народе у свету и сиромашно становништво у САД и другим богатим земљама ради даљег богаћења и омогућавања концентрације богатства и неутрализације целокупне популације сиромашних, претежно људи тамне боје коже, застрашивањем, немоћи, сиромаштвом, хлебом и ареном.
  20. Средства којима се служе САД су војна моћ и економска принуда. САД, са доскорашњим монополом на нуклеарно оружје, војном авијацијом, пројектилима, усавршеним блиндираним возилима, ватреном моћи, опремом и високо осмишљеном технологијом, непрекидно проширују своју физичку моћ уништавања, трошећи више на своје војне снаге него сви остали у Савету безбедности УН заједно. Ове године војни готовински издаци САД биће близу 300 милијарди долара. Демонизована Народна Република Кина ће потрошити 34 милијарде доларе, добијајући далеко мање у разорној моћи по сваком долару. САД продају много више разорног оружја другим владама и групама од којих траже обарање влада, него све остале земље које продају оружје заједно. Честа намера САД је да они „поубијају један другога”, што је савршено средство за постизање доминације. САД не продају оружје које се не може уништити без извргавања значајном броју погинулих. САД користи своју огромну економску моћ да принуди стране владе да испуњавају њене жеље, без обзира на интересе народа у тим страним земљама. Претња економским санкцијама сама по себи принуђава те земље да се сагласе са захтевима САД, насупрот њиховог суверенитета и сопствених интереса.

Ц. Захтевана правна средства

  1. Слободно право свим народима Балкана да оформе онакву федерацију, по сопственом избору, која би им обезбедила политичку, грађанску, друштвену, економску и културну независност и омогућила развој свих народа у региону.
  2. Свестрани напори за стварање узајамног поштовања, заједничких интереса и међусобних пријатељских веза и између Муслимана, Словена и свих народа, етничких и верских група на Балкану.
  3. Строга забрана свих облика страног мешања или ремећења напора за остварење јединства, мира и стабилности на Балкану.
  4. Успостављање мира спровођењем у живот фунцкија УН као и реформа УН како би оне постале још ефикасније.
  5. Распуштање Северо-атлантског пакта.
  6. Потпуна одговорност појединаца и влада за злочине и друге незаконите војне нападе и економске штете, укључујући наметање санкција свим народима Југославије, за њихове животе, ресурсе, имовину и природну околину, укључујући судско гоњење злочинаца и репарације, које би биле довољне за стављање целокупног становништва у онакве услове које би оно имало му да није учињено незаслужено зло, заједно са ресурсима помоћу којих би оно изградило бољу будућност по избору народа.
  7. Укидање илегалног привременог међународног суда за злочине у Југославији и коришћење легалног Међународног суда, свуда у свету, и без дискриминације јурисдикције тог Суда, који је способан да непристрасно суди по закону.
  8. Обезбеђење адекватног приступа медијима да би се светска јавност информисала о ноношењу хуманих штета, које настају употребом САД-оружја високе технологије, сиромашној и небрањеној популацији, као и применом геноцида који настаје увођењем економских санкција.
  9. Повлачење свих страних армија са Балкана у што скоријем изводљивом времену и моментално уклањање армије САД из земаља Северо-атлантског пакта и са свих других локалитета.

Шири опсег правних средстава и реформи може се наћи у 12-ом поглављу Ватре овог времена, које је написано на основу искустава и Препорука Комисије за истраживање, као и Међународног суда за ратне злочине, након саслушања сведока у 20 земаља у вези са нападом на Ирак 1991, у вези са сталним нападима на Ирак отада до данас и у вези са геноцидним санкцијама које су му наметнуте и које се настављају све до данас.

Комисија за истраживање

Комисија за истраживање ће се првенствено усмерити на злочиначко понашање САД, које је потпомагао и подржавао оптужени Североатлантски пакт, због доминантне улоге САД у војним и другим незаконитим акцијама против Југославије, не износећи неке (њене) појединачне несрећне случајеве, због тога што су САД за то време проузроковале на хиљаде смртних случајева-убистава у Југославији, због опасности да САД наставе са таквим понашањем према свим људима у Југославији као и због ризика од ваздушних напада и напада пројектилима против других народа, а имајући у виду добро познат начин евидентирања доказа, та САД-Комисија за истраживање ће наставити да истражује и прикупља доказе о злочиначком деловању било које особе или владе, које је повезано са овим сукобом, јер она верује, да се међународно право мора применити једнообразно и непристрасно. Она верује да „суд победника” није закон, него пак продужење рата силом победничке стране. Пропаганда САД и међународних медија који су извештавали о догађајима, демонизовали су Југославију, њено руководство, Србе и Муслимане, да би остварили своје намере, али су ретко бележили и запажали злочиначко разарање Југославије у акцијама САД на начин који је изложен у овој тужби. Свеобухватни напори на сакупљању и оцењивању доказа, објективно просуђивање о сваком поступку који представља злочин против мира, ратни злочин и злочин против човечности и предаја ових чињеница на просуђивање и оцену светског јавног мњења, захтева да се сваки озбиљан и фер напор фокусира на Сједињене Државе. Комисија за истраживање верује да је њено усмерење на злочиначке акте САД важан, правилан и једини начин да се упозна целокупна истина, избалансирана перспектива и непристрасност у примени законског процеса на ову велику људску трагедију.

Ремси Кларк, 30. јул 1999. г.

Превод са енглеског:
© 1999, Шаргин Жарко, Дипл. Ел. Инг., Рет.
Е-пошта: <zsargin@nspoint.net>