Неугодни српски лидер у Босни и Херцеговини

Име Милорада Додика у последње време све чешће се појављује у медијима. Председник Републике Српске (даље РС) акстиван је, много говори, при томе, изјашњава се по питањима много ширим него што је само Република Српска: о Косову, региону, Србији, српству. И о њему не пишу увек пријатно.

У својим иступањима он је бодљикав, не покушава свима да се допадне. На једној научној конференциј у Бањалуци, где је присуствовало 20 научника и дипломата из Турске, он је врло отоврено говорио да није у интересима РС активно продирање Турске на Балкан. Додик критикује оне српске политичаре који желе више да се допадну Западну него да размишљају о интересима своје земље, испуњавају све што каже амерички амбасадор.

Он се изјашњава и поводом Косова. Председник би могао да учествује у преговорима о Косову, пошто има богато преговарачко искуство у оквиру своје Републике. Ја бих заузео строжи став о Косову, захтевао би север Косова, и да се регулише статус Срба на југу. иступао бих за стално разграничење са Албанцима на Косову. О томе и говорим: север Косова треба да остане у Србији, како би сви видели да Србија није понижена. Он сматра политику малих корака непотребним уступцима, залаже се против успостављања границе на Косову. И он, истина опрезно, критикује Београда за превише попустљиву позицију на преговорима са Приштином.

Председника брине питање српске интеграције и растужује стална српска разједињеност, када свако вуче на своју страну и не мисли на заједничке интересе. Додик схвата важност акуталног моемнта, сматра га битком за интеграцију српског народа на Балкану, позива да се одреде интереси, означи јасан национални циљ. Он би хтео да Србија и Република Српска имају промишљени план у том правцу. Одређене тешкоће, како сматра председник РС, стварају управо персспективе које се виде на различит начин: РС чврсто економски, а сада и политички везује себе за Русију, а Србија за ЕУ. Додик има добре односе са свим структурама власти у Србији, независно од тога која странка тренутно руководи. Сарадња по његовом мишљењу треба да јача, и у овом тренутку била би трагедија када би се односи Србије и Републике Српске ослањали само на персоналне везе. Ипак јединства погледа за сада нема.

У односима према НАТО-у Додик изражава јасан став. Као прво, о придруживању овој војној организацији одлуку треба да донесе народ на референдуму. А као друго, он повезује решавање питања са ставом Србије, да се не допусти граница НАТО-а на Дрини (између РС и Србије).

2012. година била је тешка у економији РС. Друга поливина 2011. године и читава прошла година окарактерисане су рецесијом многих економских показатеља, што је у већој мери било последица успоравања економске и спољноекономске активности у зони евра и у земљама региона, где се налазе најважнији партнери Републике Српске, као и тешких временских услова, суше. У економији је приметан назадакрасте незапосленост (25,6% 2012. године), озбиљно је смањења куповна моћ становништва, постоје тешкоће са инвестицијама. Пао је обим трговине, индустријске производње. А због тога су се смањили буџетски приливи. Било је и штрајкова поводом смањења плата.

У таквим условима Председник се одлучио на смену владе Александра Џомбића. Нову владу формира бивши министар за економске односе и регионални развој Жељка Цвијановић. Њој Додик поставља сасвим конкретне задатке: превладати застој у економији и подржати народ у тешком кризном периоду.

Такав неугодни лидер Срба у Босни и Херцеговини смета онима који желе да виде Босну као унитарну, који чекају уступке као награду за могућност сна о ЕУ. Република Срспка је покварила све америчке планове: не само да је преживела, већ је и ојачала своје позиције у Босни и Херцеговини. Дејтонски споразум је писан као привремени документ, који је лако преписати или чак ликвидирати: наводно, Срби ће се смирити, добивши своју аутономију у виду Ентитета, а затим под строгом контролом САД и Високог представника ће почети да уступају своја овлашћења ради јачања централне сарајевске власти. И све ове гдоине Босанце, Србе и Хрвате убеђују да они треба да теже централизацији БиХ, пошто другачије не могу да ступе ни у ЕУ, ни у НАТО. Инструмент за реализацију таквих планова је Високи представник за координацију цивилних аспеката Дејстонског споразума. И сви планови САД добро су реализовани све до 2009. године, док је РС пристајала на уступке. Чинило се да до унитарне Босне није далеко. Али Срби су се тихо побунили, престали да чине уступке, почели да говоре о одвајању, зато САД разрађују друге сценарије за унишење РС.

Талас критике се обрушио на председника Републике Српске. Она је потицала и од супарника на политичкој сцени, и од опонената из других региона. Са једне стране, кампмања ње састоји од прилично разједињених дејстава различитих људи и група, али са друге види се сасвим одређено усмерење и временска концентрисаност.

Опозициона Српске демократска странка изјављује да је дошло време промена, пошто се власт богати, а народ гладује, да су неопходни превремени избори.Данас се воде преговори низа опозиционих странака о заједничким акцијам апротив актуалне власти.

Међународни институт за бликоисточна и балканска истраживања са седиштем у Љубљани који нису отворили Словенци, посветио је посебан велики рад улози Милорада Додика, који неколикко последњих година своје политичке делатности представља озбиљну претњу по европску безбедност. По мишљењу аналитичара овог института ултранационалиста Додик је крив што поче од 2006. године у Босни и Херцеговини и читавом региону нема никаквог бољитка. Аутори истраживања су се сетили његовог сукоба са Радованом Караџићем у време рата, али узрок нису тражили у политичким или идејним неслагањима, већ у питањима шпекулисања скпом робом. У реферату се тврди да је Бањалука остала један од главних центара регионалног криминала.

Неки портли БиХ и Србије пожурли су да објаве да је минхенски суд покренуо кривично дело против Милорада Додика и његовог сина Игора, тобоже умешаних у банкарске махинације. Државно тужилаштво Минхена морало је да демантује сличне гласине.

Емир Кустурица сматра да САД теже да казни Додика и да му припремају Милошевићев сценарио. Њима смета то што је он порписао са Русима споразум о Јужном току. Зато му организују 5. октобар, уверен је режисер. По његовом мишљењу Додик је најбоље што је могло да се деси Републици Српској. А амерички амбасадор изражава незадовољстви тиме што је Додик највећи проблем за НАТО интеграцију. То је био јасан сигнат онима који су навикли да слушају глас Америке да не гледају на Додика са симпатијама. Амерички амбасадор у Београди Мајкл Кирби признаје да Република Српска није најбоље решење за БиХ.

Сам председник РС признаје да он смета онима који желе опет да виде Босну као унитгарну, без РС. У интервјуу за Вечерње новости Додик је поменуо да у РС стижу паре за невладине организације како би се започело арапско пролеже у циљу да се он смени са своје дужности. Он не одговара онима који желе да потчине босну, покушаће да га оптуже за криминал и да га лише дужности. Сличан сценарио шета по свету од октобра 2000. године, када је успешно профункционисао у Београду. Затим су га поновили у Грузији, онда у Украјини. Зашто да се нешто мења ако успева добро? У арапским земљама такође је успело, тим пре што после Београда новајлије обучавају храбри момци из Србије од америчког новца.

Такав притисак на председника РС очигледно је изазван жељом да се дестабилизује политичка ситуација у РС, да се натера руководство да иде на уступке, прекинуте од када се на власти налази Милорад Додик. И животна жеља је да се смени сам Додик, без којег су могући и уступци и повратак власти Високог представника и формирање унитарне Босне. Али главно неприхватање Запада изазива оријентација РС на Русију. У интересима Русије данас је да помогне РС да остане важан фактор стабилности и самосталности, супротстављања плановима Запада за потпуно уништење Срба као важног фактора политике на Балкану.