ПОЧЕТАК ПРЕДИЗБОРНОГ МАРАТОНА У СРБИЈИ

Избори за Српски парламент, за општинске и покрајинске органе власти су објављени, биће одржани 6. маја, први пут за 12 година редовни, без озбиљне кризе у структурама власти. Странке и покрети су већ почели предизборне дебате, разматрају варијанте евентуалних удружења и коалиција. Многи су стигли да одрже конгресе и митинге, партијске скупштине, како би доказали своју снагу, открили присталице и почели предизборну трку. Све странке су пооштриле реторику, постале су много критичније према владајућој Демократској странци (ДС). Скоро је завршен рад на симболици предизборног маратона.

Треба истаћи да су у Србији симболика — пароле, апели, плакати — врло важан елемент у борби за места у Скупштини. Многи посматрачи сматрају да пароле на овим изборима нису тако изражајне као протеклих година: „Избор бољег живота — Борис Тадић“, као и њихово: „Рад, инвестиције, сигурност“, Српска народна странка (СНС) Томислава Николића ће у својој коалицији користити слоган „Покренимо Србију“. Коштуница и Демократска странка Србије (ДСС) су смислили паролу „За Србију — знамо зашто“. ДСС је такође привукла пажњу јавности тиме што је као симбол своје странке решила да искористи цвет различак, сматрајући га знаком верности и љубави. Пажњу јесу привукли, али су новинари у недоумици: шта овај симбол може да каже бирачима по политици странке? Радикали (СРС) су се зауставили на пароли „Бирамо Србију“, социјалисти (СПС) — „Социјално праведна Србија“. Либерали су се ограничили једном речју „Истина“

У Србији је политичка сцена препуна великих и малих партија: регистровано је укупно 87 политичких странака, и чак су се 2012. године појавиле 4 нове. У чему је загонетка овогодишњи избора? Са сигурношћу можемо рећи да ниједна партија неће моћи да освоји апсолутну већину места у Скупштини: многи су разочарани владајућом ДС, неоспорни лидер радикала се налази у Хагу, ДПС је пасивна, напредњаци су се појавили из радикалне странке у којој су направили раскол и зато им је потребно извесно време за сопствену стабилизацију. Међутим, можемо очекивати и неке неочекиване и непредвидиве моменте.

Голим оком се види да се две странке очигледно издвајају из осталог списка и да међусобно конкуришу. То је владајућа Демократска странка Бориса Тадића, која очигледно жели да остане на влсти и нова Српска напредна странка Томислава Николића, која у Републици нагло постаје све популарнија.

Прво је изгледало да ће се Николић обавезно ујединити с демократама и да ће у таласу административног ресурса владајуће партије освојити парламент. Али, очигледно, осетивши сигурност, као и озбиљну подршку Запада, СНС је почела да се декларише као опозиција, а то значи да неће склопити споразум с влашћу. Створивши коалицију с мањим странкама — Нова Србија, Покрет снага Србије браће Карић и Покретом социјалиста — Николић планира да победи на изборима на протестном гласању.

Владајућа ДС има мало шансе да остане на власти без подршке Запада. Судећи по свему, Тадић још увек има извесни лимит поверења Запада, иначе му не би дали поклон пред изборе — 1. марта Србије је добила званичан статус земље — кандидата за члана Европске уније — ни раније, ни касније, већ управо уочи почетка предизборне кампање. С једне стране, Тадић може да каже бирачима да је његов главни животни задатак — да приближи Србију чланству у ЕУ — обављен. И то ће бити јак адут у његовој кампањи. С друге стране, да ли ће моћи да објасни народу, који цех за то мора да се плати и шта стоји иза ове одлуке Европе? Сви су се досећали да је од Београда тражено да призна независност Косова, да изјави да жели да ступи у НАТО, да се не буни против велике самосталности Војводине. Чисто спољашње чинило се да се Београд неће договорити с Вашингтоном о овим питањима. Ипак, судећи по депешама америчких дипломата, објављеним на Викиликсу, Борис Тадић је своју позицију у вези с Косовом повезивао директно с подршком САД и других европских земаља његовој партији, често истичући да ће Србија учинити све у правцу сарадње с Трибуналом и признавања независности Косова уколико управо он буде на власти.

У последње време је отворено „Србија мора да призна Косово ако жели да уђе у ЕУ“ већ постало главни лајтмотив свих дипломатских разговора с руководством Србије. Вероватно је Београд почео да испуњава управо овај налог водећих европских држава. Његова позиција у најновијим догађајима на граници Косова јесте потпуна незаинтересованост за решавање конфликта у корист Срба на Косову и Србије.

Социјалисти (СПС) свој задатак виде у заузимању места ближе власти. На изборима 2008. године су освојили свега 7,8% гласова, али су ушавши у коалицију с владајућом странком добили неколико места у влади. Данас социјалисти опрезно мере на себи кошуљу опозиционара покушавајући да предвиде ко ће победити како би додали руку за недостајућу већину. Засад СПС иде на изборе са Странком пензионера и Јдинственом Србијом.

Ако је реч о главним политичким оријентирима странака, већина је, осим радикала — за европску интеграцију. За НАТО је такође већина, само су радикали, Војислав Коштуница и Двери спрске против. Дакле, има нијанси и у вези с питањима сарадње с Русијом, помоћи косовским Србима и признавањем независности покрајине.

Чини се да је на овим изборима све предвидиво. Међутим, интернет анкета која је спроведена у току наколико последњих дана, показала је да се међу лидерима издвајају 4 странке и коалиције. И овде има изненађења. 26,45% гласова потенцијални бирачи би дали Уједињеним регионима Србије на челу с Млађаном Динкићем. ДС Бориса Тадића задржава друго место — 23,98%, Николићева СНС је на трећем месту, али с великом разликом (14,91%). Неочекивано је и то што их сустопице прати недавно основан Покрет Двери српске (11,67%), који се залаже за традиционалне породичне вредности, за повратак српској традицији. Најмањи број гласова засад су добили социјалисти, ДСС и радикали.

Решавање још једног проблема у најскорије време ће показати колико је владајућа коалиција послушна у рукама Европљана. Практично, предавши покрајину, председник је ипак објавио да ће избори бити одржани на територији Косова. Омах су се активирале међународне организације плашећи власти нестабилношћу. Београду је предложено да организује изборе на принципу двојног држављанства . С тим се слаже албанско руководство, а Албанска народна војска, која се дуго није појављивала на политичкој сцени припретила је војним дејствима ако Срби изађу на изборна места. Засад руководство земље инсистира на одржавању избора, пошто је Косово још увек саставни део Србије. Међутим, што се избори више ближе, тим је јасније да Запад неће дозволити Србији да одржи изборе на Косову. Све чешће се Срби подсећају на то да је за одржавање избора на Косову потребна дозвола УНМИК, који је са своје стране изјавио да не може да гарантује људима безбедност 6. маја. У овој дилеми ће, како нам се чини, руководство изабрати пут који не може нашкодити Србији на њеном путу европских интеграција.

Предизборни маратон у Србији је засад тек на самом почетку. Али, има мало времена за велике промене или озбиљна изненађења. Међутим, они су могући само у случају да Запад ослаби своју пажњу према Србији.

________
Елена Гускова


2012

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~
[Латиница] [Ангелина]

Опубликовано:
«Голос России 29.03.2012. // http://serbian.ruvr.ru/2012_03_29/69971899/
Сокращено:
Нет
Дата:
2012
Переведено:
Нет

Тражити:

Координатор пројекта:
Д. Лабан <info@laban.rs>

© 2003–2017 Ј. Ј. Гускова
Сва права заштићена.

Страница саздана: 2008
Последња модификација: 2017-12-06