Последњи корак. Најтежи

Приштина и Београд су се договорили о односима на новој основи, усагласили и потписали Споразум о принципима нормализације односа. То је било учињено још 19. априла, али до данас овај документ изазива много питања на која нема одговора.

Мада је гледни преговарач, премијер Србије Ивица Дачић неуморно понављао да је усаглашавање ставова врло тешка ствар, било му је много лакше да се договори него да оствари договорено. Док је преговарачки процес текао, народ је веровао да ће руководство поштовати интересе земље, да неће дати Косово, јер стално су се чуле речи о томе да Србија никада неће признати независност Косова. Али када је широкој публици постао познат текст Споразума, постало је јасно да актуална валст, не називајући ствари својим именом, фактички је пристала на потпуну самосталност Косова. Куда даље: границе Косова су оцртане, царина је узакоњена, личне исправе као код самосталне државе, присуство српских органа власти и администрације је ликвидирано, место Косова у међународним организацијама је договорено. И што је највашније: за Србе у покрајини се не претпоставља никаква веза са Србијом, никаква заштита и гаранције. И све то за митски датум почетка (тек почетка!) преговора о ступању у ЕУ. Последице споразума Вучић је осетио на себи када је кренуо на Косово Србима у Косовску Митровицу: на граници је мора да поштује све формалности по законима Косова. Дачић, Вучић и Николић у име народа су фактички пристали на независно Косово, отворивши пут за даље распарчавање спрске територије (на реду је Војводина и југ Србије).

Приштина у лицу председника високо је оценила Споразум као допринос миру и стабилности на Балкану, као стварање аутономије за Србе, опозиционе странке, напротив критиковале су Споразум управо зато што он може да доведе до аутономије Срба и отуђивања територије.

У скупштини Споразум су подржале све странке, осим Демократске странке Србије. ДСС је иступила са инцијативом да се оцени Бриселски споразум у Уставном суду Србије са тачке гледишта његове законитости и одговарања Уставу земље. По мишљењу С. Самарџића, Споразум непосредни крши Устав Србије и подржава Устав и законе непризнатог Косова.

Док су вођени преговори, народ је ћутао, али сазнавши за садржај споразума изашао је на улицу. 10. маја у Београду су одржане масовне демонстрације под паролом Остајемо у Србији на које су допутовали Срби са Косова, присуствовали су чланови ДСС, Покрета Двери српске, низа омладинских организација. Иступали су политичари, научници, Срби са Косова, митрополит Амфилохије. Реторика је била оштра, изразе нико није штедео, на плакатима и транспарентима са фотографијама Николића, Дачића и Вучића, на чијим главама су биле албанске капе, било је написано: Они су издали Косово. У западним медијима демонстранте су уврстили у ултранационалисте.

Власти су браниле споразум како су умеле. Како је објаснио председник Србије, Бриселски соразум спречава такав развој догађаја при којем ће Албанци уз подршку ЕУлекса и КФОР-а ући на север покрајине и успоставити тамо своју власт. Али не помиње да сада после Споразума они неће морати то да чине насилно: они ће то остварити легално, пошто ће граница измђу севера и југа бити отворена. Ивица Дачић је уверен да Срби на Косову треба да прихвате реланост, а затим да се сагласе са споразумом. Али није им полазило за руком да убеде Србе са севера Косова. По њиховом мишљењу, они су сведоци фактичког формирања албанске државе уз благослов Србије.

Вучић је путовао на Косово, како је говорио, да разговара са нашим народом, убеди га да пристане на услове споразума. Вучић је уверавао Србе да ни једна албанска чизма неће ступити на територију четири српске општине на северу Косова. И гарант ће бити НАТО на основу усмених договора (као да је НАТО мало помагао Албанцима против Срба!). Необично, али Вучић сматра да је његова савест чиста, пошто је он учинио за свој народ само најбоље. Реторика министра мало је убедила Србе. Они су поставили неочекивано питање: које држављанство ће имати Срби на Косову? На ово питање министар одбране није могао да одговори. Осим тога, нејасна су остала питања формирања Скупштине на северу Косова, њена одобрења од стране Скупштине Београда, разрада Статута (када и с чије стране) српских оппштина, личних исправа грађана (косовске или српске). Осим тога, Срби су захтевали гаранције за системе образовања, здравство, социјалну заштиту. Срби су покушавали да докажу Београду да се залажу за компромисно решење, али не могу да прихвате споразум који ће бити на штету народу и уништити институције Србије на Косову.

Оставши без подршке Србије, очи у очи са Албанцима, који ће ускоро имати сва овлашћења за интеграцију територија са већинским српским становништвом, четири општине са севера Косова су упутиле 8. маја отворено писмо руководству Русије, у којем су молиле да се помогне да се преговарачки процес врати под окриље УН, да се заштити резолуција 1244 од једностраних дејстава Вашингтона, Брисела и Притшине. У писму се истиче да је Бриселски споразум неприхватљив за Србе са Косова, и да се не треба договарати о његовој примени, пошто се на Косову потпуно ликвидира јурискидција Србије, а све српске општине почињу да живе по Уставу Косова.

ЕУ жури са израдом документа о имплантацији Споразума. По мишљењу премијера Србије, предстоји договор о питањима имовине и некретнина, повратка расељених лица и избеглица, заштити цркава и споменика културе, амнесији, енергетици и телекомуникацијама. На састанку радних група почетком маја албанска делегација је напустила преговарачки сто. По њеном мишљењу, Срби су захтевали много веће уступке него што је предвиђао Споразум од 19. априла. Ради се о томе што је Београд предложио да се прво формира Заједница српских општина, а затим да се бави питањима полиције и судског система. Осим тога, Вучић је хтео да разматра и питања држављанства, која нису била разматрана раније. Албанска страна не жури да формира на својој територији чак тако малу заједницу као што су српске општине, и спремна је да говори прво само о полицији и судском систему.

Европски званичници подсећају да већ 28. јуна биће разматрано питање одређеивања важног датума за Србију о почетку преговора са ЕУ. Занимњиво је да је један од чланака Политике недавно изашао под називом Расту шансе да добијемо датум за почетак преговора са ЕУ. Значи, ни ЕУ, ни Београд нису уверени да ће се то десити, зато што расту само шансе. Много зависи од решења Бундестага, који чека нове уступке од Београда, позитивни сигнал како би усвојио одлуку да ли Србија заслужује датум или не.

21. и 22. маја у Бриселу су се поново састајали Ивица Дачић и Хашим Тачи, како би потписали сада већ Споразум о плану примирја. текст је био усаглашен 22. маја. У њему су договорени сви рокови постепене реализације споразума. Усаглађено је да сада своју реч треба да кажу владе у Београду и Приштини. Влада на челу са Ивицом Дачићем није имала примедбе и у писменом виду је саопштила о томе Кетрин Ештон.

Отворено антирспка позиција напредњака и свих који су на власти изазива велико незадовољство грађана Србије. то су показла истраживања Учешће грађана у демократским процесима, објављена у листу Данас. Из њих је јасно да грађани Србије крајње ниско оцењују делатност политичких структура, сматрајући да слуге народа објањују становништво. 62% анкетираних сматра да посланици Скупштине не бране интересе народа, да политичари не говоре истину, и само 85 се нада да им говоре истину бар делимично. А то значи да рејтинг актуалне власти озбиљно пада, да њена стабилност изазива оправдану сумњу.

________
Елена Гускова


2013

-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~-~
[Латиница] [Ангелина]

Опубликовано:
«http://serbian.ruvr.ru/2013_05_31/Poslednji-korak-Najtezhi/
Сокращено:
Нет
Дата:
2013
Переведено:
да

Тражити:

Координатор пројекта:
Д. Лабан <info@laban.rs>

© 2003–2017 Ј. Ј. Гускова
Сва права заштићена.

Страница саздана: 2008
Последња модификација: 2017-11-24